Нове размирице у ЕУ одлажу помоћ Кијеву: После Мађарске проблем је Немачка

Немачко противљење предложеној ревизији фонда ЕУ за војну подршку доводи до ризика за одлагање испоруке оружја Украјини, пише "Фајненшел тајмс".

Европски мировни фонд (ЕПФ), вредан 12 милијарди евра, основан је ван заједничког буџета ЕУ и заснован на доприносима држава чланица у зависности од величине њихових економија.

Новац из овог фонда потрошен је након надокнаде 5,6 милијарди евра чланицама ЕУ за оружје које су у претходне две године испоручиле Украјини, па је фонду зато потребно додатно финансирање, не би ли се средства надокнадила.

"Инјекција" вредна пет милијарди евра, међутим, касни, будући да се чланице ЕУ и даље расправљају око тога како фонд реформисати да би задовољио потребе Украјине, а европској индустрији оружја помогао да их испуни.

"Брисел каже: 'Прво плати, а касније узми рефундацију'", рекао је један званичник ЕУ укључен у преговоре.

Немачка и друге земље које се залажу за удаљавање од модела надокнаде "тврде да то не би требало тако".

Увек може више: Зеленски тражи још новца од ЕУ

Лидери ЕУ су прошле недеље успели да убеде Мађарску и сагласили се да издвоје 50 милијарди евра током четири године како би одржали украјинску економију и буџет, али питање војног финансирања Кијева и даље није решено.

САД, које су највећи донатор оружја Украјини од 2022. године, тек треба да добију одобрење Конгреса за нову војну и економску помоћ тој земљи, а за све то време кијевски званичници брину због несташице муниције.

Брисел је прошле недеље признао да неће испунити обећање да пошаље милион артиљеријских граната у Кијев до марта.

Берлин је под интензивним фискалним ограничењима након пресуде уставног суда против његових буџетских аранжмана и зато захтева да се вредност оружја које билатерално испоручује Кијеву урачуна у њен удео у фонду.

Мање земље кажу да би то драстично смањило величину фонда.

Немачки канцелар Олаф Шолц на самиту је инсистирао да споразум о предложеној реформи ЕПФ-а треба да укључи "сугестије" које су дале државе чланице, тврде извори ФТ, иако сам Шолц демантује да је то уопште била тема.

Реформа ЕПФ-а, која је објављена уочи самита, има за циљ постизање "структурисанијег, ефикаснијег и прагматичнијег" начина финансирања оружја за Украјину, наводи се у документу у који је "Фајненшел тајмс" имао увид.

Велики донатори фонда тврде да су мање земље, као што су балтичке државе, обезбедиле велике надокнаде од ЕПФ-а за слање застарелог оружја из совјетског доба у Украјину и користиле новац за надоградњу сопственог арсенала.

Један званичник је рекао да је став већине да се постојећи модел примењује најмање 2024. године, а да се финансирање заједничке производње повећа следеће године.

Шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борел, који надгледа ЕПФ, рекао је прошле недеље да ће "позвати лидере да постигну споразум што је пре могуће, јер више нема времена".

"У наредних месец дана морамо да повећамо нашу војну подршку Украјини", истакао је.