Служба безбедности Украјине није вршила претресе у Кијево-печерској лаври јер није било кривичних предуслова за то, радило се о безбедносним активностима, рекао је митрополит Климент, председник Синодског одељења за информисање и образовање Украјинске православне цркве.
"Акције припадника безбедносних агенција биле су коректне и нису изазвале никакве коментаре монаштва и верника посетилаца Лавре. Није тајна да поједини политичари и 'активисти' који су изгубили кредибилитет неосновано оптужују нашу цркву за потпуно апсурдне ствари. Чињеница да је приликом јучерашњих догађаја потврђено одсуство оружја или милитаната у манастиру, обавезује на јавно извињење оне који су отворено и неосновано изјављивали тако нешто у медијима", написао је митрополит Климент на Телеграм каналу "Политике државе".
Конструктивни приступ безбедњака
Он је истакао да је Украјинска православна црква увек деловала искључиво у законодавним оквирима Украјине, као и да су припадници украјинске Службе безбедности имали "конструктивни приступ" и да им је циљ био заштита државне безбедности.
Колико ми је познато, у другим манастирима, акције Службе безбедности биле су подједнако мирне, навео је митрополит додајући да није било коментара или оптужби против представника верских организација.
"Света лавра наставља да живи уобичајени живот: свете литургије се служе свакодневно са молитвама за народ, власти и војску Украјине, монаси непрестано читају Псалтир за здравље и упокојене, моле се у светим пећинама – тренутно је све уобичајено", написао је митрополит Климент.
Милиони и "проруска литература"
Служба безбедности Украјине саопштила је да је приликом претреса неколико манастира Украјинске православне цркве, међу којима је и Кијево-печерска лавра, пронашла "проруску литературу" и милионе готовине.
Из Московске патријаршије претресе свештенства назвали су актом застрашивања и позвали да се престане са прогоном верника.
Украјинска Служба безбедности саопштила је да преузете мере "имају за циљ да спрече да се храм претвори у келију руског света".
Независност од Москве
Украјинска православна црква, на чијем је челу митрополит Онуфрије, једина је канонски призната православна црква у овој земљи и годинама уназад трпи прогоне у Украјини који су највећим делом изазвани чињеницом да се она у аутономном статусу налази под окриљем Московске патријаршије.
Притисци на УПЦ интензивирали су се после 2019. године када је васељенски патријарх Вартоломеј доделио "Томос о аутокефалности" расколничкој организацији "Православна црква Украјине", коју ни после тог чина не признаје највећи број православних помесних цркава.
Недуго по избијању руско-украјинског конфликта, крајем маја, Сабор Украјинске православне цркве донео је одлуку да прогласи потпуну независност од Московске патријаршије.
Неколико епархија УПЦ, с друге стране, убрзо потом затражило је да буду примљене у састав Руске православне цркве.
Митрополит Климент, објашњавајући ову одлуку, изјавио је тада да она не нарушава каноне према којима је устројена УПЦ већ само наглашава њен независни статус.
Он је навео да су се за статус УПЦ користили термини "аутономна" и "независна" и да су поједини параграфи који уређују њено уређење били двосмислени и наводили да се она у свом раду руководи и одлукама руског Сабора и Синода и сопственог украјинског.
"Овом одлуком је наглашен њен независни статус", рекао је митрополит Климент, који нигде није помињао да је УПЦ сада аутокефална, што је статус који имају православне цркве које саме бирају патријархе.
Упркос томе што је на истом Сабору на којем је прогласила независност, УПЦ осудила став патријарха московског и све Русије Кирила о руским акцијама у Украјини, а сам митрополит Онуфрије осудио Русију због напада на Украјину, притисци на УПЦ нису попустили.
Лавра као трофеј
На удару је у последње време једна од највећих светиња УПЦ, Кијево-печерска лавра, коју представници ПЦУ, али и појединци из украјинског политичког естаблишмента, желе да "врате украјинском народу" односно одузму од УПЦ.
О томе је Епифаније Думенко, који је на челу ПЦУ, разговарао летос чак и са немачком амбасадорком у Украјини Аником Фелдхузен о чему сведочи саопштење после састанка у којем се као једна од тема разговора помиње и "даља судбина Кијево-печерске лавре која је власништво украјинског народа".
Митрополит Климент изјавио је тада да се сваки покушај да се Лавра одузме од УПЦ може сматрати злочином и да је она припадала УПЦ много пре него што је било ко чуо за ПЦУ.
"ПЦУ жели Лавру само као трофеј како би се ругала верским осећањима верника УПЦ", истакао је митрополит Климент.
Објаснио је да ПЦУ нема довољно монаштва ни за манастире које већ поседује, према подацима које је изнео то је свега два монаха у сваком манастиру.