Свет
Кад долари утихну: Хоће ли Немачка постати предводница против Русије у Европи
Са САД које би могле да се повуку из подршке Украјини, Немачка би, са својим издвајањима за Кијев и обећањима о милијардама за сопствену војску и НАТО, могла да преузме водећу улогу у "одбрани европске сигурности", пише "Политико"
Годинама су амерички званичници долазили у Европу да наговарају, убеђују, чак и прекоревају своје европске савезнике да морају да уложе више у одбрану, али то се сад преокренуло: европски лидери долазе у Вашингтон да убеде америчке званичнике да не оклевају са својом подршком европској безбедности, пише у ауторском тексту за "Политико" некадашњи амерички амбасадор при НАТО-у Иво Далдер.
У следећем пасусу и наставку текста откривамо шта се подразумева под европском безбедношћу - наоружавање Украјине. Аутор текста, наиме, поново износи тезу о руској претњи за Европу и неизбежној пропасти за Европљане, али и Американце, ако Русија победи у Украјини поигравајући се с тезом хоће ли Немачка да ускочи као "бранитељ" Европе, ако америчка подршка Кијеву пресахне.
Дадлер се није ни осврнуо на тврдње руског председника Владимира Путина, изнете у интервјуу америчком новинару Такеру Карлсону у којем је рекао да Русија нема намеру да шаље трупе у Пољску, Летонију (НАТО чланице) или било где другде, осим ако оне не нападну Русију. Као ни на његове изјаве о отворености Русије за договоре са Западом. Интервју у којем је ово речено, а који је имао милијарду прегледа у свету, није заслужио ни критички осврт. Уместо тога, читаоцима је понуђена хладноратовска реторика о злој Москви која прети демократском Западу, а у којој би предводница борбе могла да буде Немачка. Јер кога ћемо да шаљемо на Москву, ако не Немце.
Дакле, у тексту за "Политико", амерички званичник подсећа на посету немачког канцелара Олафа Шолца Вашингтону и његову изјаву да је "када је реч о способности Украјине да се одбрани, подршка САД незаменљива".
Шолц је с правом забринут: америчка несигурност када је у питању посвећеност Европи, посебно у томе хоће ли наставити да одржава светски поредак који је био основа немачког послератног успеха, представља озбиљну промену и изазов за Берлин, али и остатак света, пише Дадлер.
"Кључна претња европској безбедности, руска империјалистичка настојања у Украјини, брзо би могла да се преокрену у директну претњу НАТО земљама. Дански министар одбране Тролс Лунд Пулсен рекао је да НАТО процењује да би Русија могла да нападне савезничке земље у року од три године", наводи се у тексту.
Тврдње о "руским империјалистичким настојањима" денунциране су на самом почетку Специјалне војне операције: један од захтева Москве усмерен директно ка "одбрамбено-одвраћајућој" алијанси био је да се НАТО помери са граница Русије. Односно, да НАТО, када је већ толико забринут за европску безбедност, уважи чињеницу да у том питању и Русија, као озбиљна војна сила, има своје интересе и легитимне захтеве.
Уместо тога, поново нам је понуђен аргумент о "империјалистичким амбицијама" - нечему ирационалном и "ничим изазваном".
Руски успех у Украјини довео би цео концепт европске безбедности у питање, наводи се у тексту, и зато она не може и не сме да успе у томе. Шолц, који је изразио бојазан да би Конгрес могао да одустане од даљег финансирања Кијева, не само да има све аргументе на својој страни већ је и примером своје земље показао како се гине за европску безбедност, да парафразирамо тезе аутора.
"Коначно је нестала дуготрајна немачка идеја да безбедност почива на трговини и међузависности са потенцијалним противником" - Немци више не увозе јефтини руски гас, истиче се у тексту. А да се не предомисле побринули су се, како се претпоставља, Американци. Експлозијом на гасоводу "Северни ток" зацементирана је немачка посвећеност "одбрани Европе".
Уз то, Немачка је, први пут после више деценија почела да схвата одбрану озбиљно, наводи аутор који је, изгледа, заборавио због чега су Немачкој биле потребне деценије да најави да се поново наоружава и повећава војна издвајања на 100 милијарди евра. И то има везе са њеним "послератним успесима" почевши од 9. маја 1945.
Дадлер наводи и да је Немачка прва у Европи по подршци Украјини, за војну и економску помоћ још само САД издваја више од ње. Берлин је у октобру определио више од 17 милијарди долара војне помоћи, што је више од трећине америчког пакета од 44 милијарде евра и више него дупло од британског издвајања од седам милијарди евра. Допринос дају и друге европске државе и то знатан, констатује се у тексту.
"Међутим, ништа од овога можда није битно у америчкој дебати о подршци Украјини, која је дубоко заглибила у унутрашњу политику и мало је вероватно да ће на њу утицати аргументи здравог разума или неоспорне чињенице", пише Дадлер.
Разлог у оклевању Американаца управо и јесу аргументи здравог разума и неоспорне чињенице, више него унутрашња политика.
У тексту се закључује да "свиђало се то вама или не, Берлин је преузео много централнију улогу када је у питању будућа безбедност Европе него што многи мисле – или што би његово становништво могло да подржи".
Поставља се онда логично питање: ко је Берлину дао стожерну улогу у европској одбрамбеној инфраструктури ако она не одражава ни вољу његовог народа, али ни оних безимених многих.
