Стефан Немања један је од најзначајнијих српских владара. Био је велики жупан Рашке и родоначелник династије Немањић, утемељивач Српске православне цркве, заједно са својим сином Савом, и оснивач српске средњовековне државе. Период његове владавине сматра се једним од најзначајнијих у средњевековној српској историји.
Умро је на Хиландару 1199. године. Династија Немањић владала је Србијом дуже од двеста година.
Стефан Немања постао је велики жупан 1166. Поставио је основе државне самосталности Србије и њене политичке моћи. Повукао се са престола 1196. године, у корист свог сина Стефана, који је касније постао први српски краљ Стефан Првовенчани. Стефан Немања се замонашио под именом Симеон у манастиру Студеница. Српска православна црква га слави као Светог Симеона Мироточивог, првог свеца из лозе Немањића.
Иначе, Стефан Немања рођен је 1113. године у Рибници (у данашњој Подгорици), као четврти и најмлађи син властелина Завиде. Најпре је крштен по римокатоличком обреду, али је касније крштен по православном обреду. Византијски цар Манојло I Комнин му је 1162. године доделио жупанију Дубочицу.
Непосредно након добијања жупаније, Стефан Немања је подигао два манастира, чиме је задобио подршку и племства и цркве. Једно време, због нетрпељивости између браће, био је заточен у пећини Рас, али је убрзо ослобођен.
Године 1166. године збацио је са власти свог брата Тихомира. У јесен 1168. године, византијски цар Манојло послао је војску као помоћ протераној браћи, како би га свргнули, али је византијска војска побеђена у бици код Пантина.
После тога, Стефан Немања је званично проглашен за великог жупана Рашке.
Током његове власти, Стефан Немања је проширио територију Србије на Зету и Неретву. Током 1180-их осваја и Београд, Ниш, Косово и Метохију и долази све до данашње Софије.
Стефан Немања се сматра једним од родоначелника Српске православне цркве.
Био је ктитор великог броја манастира и цркава, од којих су најзначајнији Студеница, Хиландар и Ђурђеви Ступови. Стефан Немања је Ђурђеве Ступове изградио у знак захвалности Светом Ђорђу, коме се молио у заточеништву.
На великом државном сабору 25. марта 1196. године, предао је власт свом сину Стефану Немањићу.
Замонашио се са супругом Аном у манастиру Студеница, где добијају монашка имена Симеон и Анастасија. Са сином Савом отишао је на Свету гору, где је умро 1199. године.
Већ наредне године је канонизован као Свети Симеон Мироточиви, а његове мошти Сава је пренео у Студеницу, где се налазе и данас.