Европи ће бити потребно десет година да би била потпуно спремна да се одбрани, рекао је директор "Рајнметала", највеће немачке компаније која производи оружје, Армин Папергер за Би-Би-Си.
Он је напоменуо да ће бити потребно доста времена како би се припремили да се супротставе "агресору који жели да се сукоби са НАТО-ом". Његова процена је да ће за три-четири године ситуација по овом питању бити добра, али да би били заиста добро припремљени биће потребна деценија.
Папергер је истакао да су складишта муниције тренутно празна.
"Морамо да произведемо 1,5 милиона комада муниције у Европи", напоменуо је директор "Рајнметала" додајући да је огромна количина европске муниције послата Украјини и да је мало тога остало у европским складиштима.
"Докле год траје рат, морамо да помогнемо Украјини, али касније ће нам бити потребно најмање пет година, а реално десет, да напунимо складишта", рекао је Папергер.
Он је говорио за британски медиј на церемонији полагања камена-темеља за нову фабрику "Рајнметала" у Доњој Саксонији, којој је присуствовао и немачки канцелар Олаф Шолц, као и министар одбране Немачке Борис Писторијус и данска премијерка Мете Фредериксен. Немачки произвођач уложиће више од 300 милиона долара у нову фабрику за коју се очекује да ће производити 200,000 артиљеријски граната годишње.
У светлу Папергерових изјава и процена о могућностима европске одбране, Би-Би-Си подсећа на изјаву бившег америчког председника Доналда Трампа да не би стао у одбрану НАТО чланице која не плаћа своје новчане обавезе према алијанси, већ да би чак и подстакао "агресоре" да им раде шта год желе. Шолц је на Иксу оценио да су овакви Трампови ставови "неодговорни и опасни".
Данска премијерка Фредериксен сматра да би Европа требало да буде спремна да се сама одбрани "без обзира на све", као и да морају да повећају своје капацитете због "све агресивније Русије", рекла је она за Би-Би-Си.
Прекретницу је пре две године најавила и Немачка када је канцелар Олаф Шолц представио значајне промене у немачкој одбрамбеној и спољној политици. Савезници су се понадали да ће највећа економија Европе преузети све одлучнију улогу у безбедности и одбацити своју, како се наводи, традиционалну опрезност.
Упркос најавама, Немачка је прошле године била међу већином чланица НАТО-а које нису успеле да достигну захтеваних два одсто БДП-а потрошње за одбрамбене сврхе. Очекује се да тај НАТО стандард досегну ове године, али кроз краткорочно финансирање.