Саветник за националну безбедност Доналда Трампа генерал-потпуковник Кит Келог изјавио је да ће, ако се бивши амерички председник врати на власт, тражити одређене промене у НАТО-у које ће резултирати тиме да неке земље чланице неће имати заштиту Алијансе од спољних напада.
Келог, који је био шеф Савета за националну безбедност у Трамповом председничком мандату, рекао је за Ројтерс да ако земља чланица не буде издвојила најмање два одсто БДП-а за одбрану, подржаће идеју да се та земља изузме из члана 5 повеље НАТО-а који подразумева да напад на једну чланицу значи напад на све.
Без заштите коју гарантује члан 5, земљи чланици не би било гарантовано да ће јој друге чланице НАТО-а помоћи.
"Тамо одакле ја долазим савезништва имају своју тежину. Али, ако желите да будете део савеза, допринесите му, будите део алијансе", рекао је Келог.
Трамп је на скупу током викенда изјавио да не би бранио чланицу НАТО-а, ако она није издвојила договорених два одсто БДП-а, што је изазвало оштре реакције највиших западних званичника, али и председника САД Џозефа Бајдена. Келог није желео да открије да ли је о свом предлогу разговарао са Трампом, али је напоменуо да њих двојица често причају о будућности Северноатлантске алијансе.
Он је истакао да ће, ако Трамп победи на председничким изборима, предложити сазивање самита НАТО-а у јуну 2025. како би се разговарало о будућности Алијансе. Оценио је и да би Алијанса постепено могла постати "вишеслојни" савез у којем одређене чланице имају већу заштиту засновану на њиховој усклађености са принципима из Повеље НАТО-а.
Осим губљења гаранција прописаних чланом 5, могле би бити прописане и неке мање оштре казне за државе које не испуњавају своје обавезе, попут неучествовања у заједничким војним вежбама или немогућност приступа заједничкој опреми. Чланице савеза, такође, требало би да могу слободно да одлуче да ли желе да се повуку из Алијансе, додао је Келог.
"Ако Трамп буде поново изабран за председника, упутио бих свима писано упозорење у којем би било наведено шта су наши циљеви како би могли да се припреме за састанак у јуну", рекао је Келог.
Он је истакао да ако се не поштује члан 3 Повеље НАТО, који прописује да свака земља чланица мора да ради на јачању своје одбране, заштита коју нуди члан 5 не би требало да се схвати као аутоматска.
У члану 3 није прописано колико треба да буде издвајање за одбрану, али је то договорено на самиту у Велсу 2014. године када су се чланице сложиле да то буде најмање два одсто БДП-а, као и да тај проценат треба досећи у наредних десет година.
Свега 11 од 31 земље чланице Алијансе издваја прописаних два одсто или више за одбрану. Међу њима, на првом месту је Пољска која издваја чак 3,90 одсто БДП-а за одбрану, а следе САД (3,49 одсто) и Грчка (3,01 одсто).