Премијер Јерменије Никол Пашињан изјавио је да је одбио да потпише декларацију Организације уговора о колективној безбедности (ОДКБ) и оценио да је нацрт декларације Савета о заједничким мерама за пружање помоћи Јерменији недовршен.
Према његовим речима, Јерменија предлаже да се одлуком Савета за колективну безбедност убрза неопходан политичко-дипломатски рад са азербејџанском страном у циљу моменталног и безусловног повлачења азербејџанских трупа са суверене територије Јерменије на првобитне положаје на којима су се налазиле 11. маја 2021. године.
Пашињан је напоменуо да је таква позиција важна, не само због обнављања територијалног интегритета његове земље, већ и због "одвраћања Бакуа од даље агресије". Упозорио је да постоји ризик од ескалације тензија, о чему је крајем октобра известио генерални секретар ОДКБ Станислав Зас.
Оценио је да неусвајање поменуте одлуке може значити не само да ОДКБ одустаје од савезничких односа, него је Азербејџан може тумачити као да је "ОДКБ дао зелено светло за даљу агресију против Јерменије".
Према његовим речима, то је у супротности са "духом и смислом" темељних докумената ОДКБ.
"Стога сматрам да нацрт 'Декларације Савета за колективну безбедност ОДКБ и о заједничким мерама за пружање помоћи Јерменији' који је поднет на потписивање није довршен и да, уз све дужно поштовање, нисам спреман да потпишем та документа у овом облику", рекао је Пашињан.
Према његовим речима, није било могуће постићи консензус о свим питањима, али је донето 15 од 17 одлука.
Самит ОДКБ одржава се данас у Јеревану. Њему присуствује и руски председник Владимир Путин. Чланице ОДКБ су Јерменија, Белорусија, Казахстан, Киргизија, Русија и Таџикистан.
Крајем септембра 2020. у Нагорно Карабаху обновљена су борбена дејства Јерменије и Азербејџана која су била наставак дугогодишњег сукоба и у коме је страдао велики број цивила.
У новембру је у Сочију одржан трилатерални састанак лидера Русије, Јерменије и Азербејџана на коме је разговарано о решавању кризе. Договорено је да се стране уздрже од употребе силе или претње њеном употребом, разговарају и решавају сва проблематична питања искључиво на основу међусобног признавања суверенитета, територијалног интегритета и неповредивости граница у складу са Повељом УН и Декларацијом из Алма Ате из 1991. године.