Минхенска безбедносна конференција, која је почела у данас, из године у годину окупља пословне, војне и обавештајне кругове. Управо на тој конференцији, 10. фебруара 2007, председник Русије Владимир Путин одржао је један од својих, али и уопште најзначајнијих говора.
Данас Путинов "Минхенски говор", који је назначио главни смер којим ће се убудуће кретати спољна политика Русије, многи сматрају пророчанским. Западни лидери су га дочекали у шоку и са неверицом. Подсетимо се шта је у Минхену изрекао председник Путин.
На првом месту, Путин је упозорио да Русија доживљава ширење НАТО-а на исток као претњу: "Очигледно да ширење НАТО-а нема никакве везе са модернизацијом Алијансе ни са обезбеђивањем безбедности у Европи. То ширење представља озбиљну провокацију, која умањује ниво међусобног поверења."
Управо је ширење НАТО на исток и приближавање границама Русије узроковало садашњу кризу и довело до конфликта у Украјини. Путин је западне лидере подсетио и да глобална безбедност "укључује стабилност глобалне економије, превазилажење сиромаштва, економску сигурност и развој дијалога међу цивилизацијама."
Безбедност, нагласио је, значи безбедност за све, а не само за "шачицу одабраних" западних земаља.
Свет не престаје да се мења, Запад стоји у месту
Доминација само једне силе неизбежно подстиче друге земље да се и саме наоружавају: "Дошли смо до одлучног тренутка када морамо озбиљно да размишљамо о архитектури глобалне безбедности. Морамо да тражимо разумну равнотежу интереса између свих учесника у међународном дијалогу."
Путин је подсетио Запад да је већ тада БДП Индије и Кине, изражен кроз паритет куповне моћи, био већи од БДП-а Америке. Слична је ситуација и са земљама тадашњег БРИК-а - Бразилом, Русијом, Индијом и Кином - у односу на ЕУ. Овај јаз ће се, додао је, у будућности само повећавати. Економски потенцијал нових центара глобалне економије неизбежно ће се претворити у политички утицај и ојачаће мултиполарност.
Принципи мултиполарне дипломатије, зацртани у Повељи Уједињених нација, требало би да буду отвореност, транспарентност и предвидљивост, а употреба силе само изузетна мера.
Међутим, већ тада, рекао је Путин, постали смо сведоци супротне тенденције, у којој је употреба силе на Западу досегла незамислив ниво. Такве акције је немогуће сматрати легитимним, јер у њима "страдају цивили, стотине и хиљаде цивила." Како се тада запитао: "Можемо ли бити равнодушни посматрачи пред тим? Наравно да не можемо."
Употреба силе може да буде легитимна само ако се заснива на одлуци Уједињених нација, коју не може заменити ни НАТО, ни ЕУ. У супротном, ситуација ће се само погоршавати, а међународна заједница ће се наћи у ћорсокаку, упозоравао је.
Док се Москва придржавала свих међународних обавеза и мирно распустила Варшавски пакт, САД су нову ситуацију схватиле као слабост и упорно су померале НАТО ка границама Русије.
Запад није желео да разуме Путина
Са говорнице на форуму у Минхену Путин је позвао западне земље да се, заједно са Русијом, посвете изградњи демократског, праведнијег система глобалних економских односа, који би дао свима могућност да се развијају.
Запад је цинично следио сопствене интересе, покушавајући да трансформише и међународне организације у инструменте које ће служити искључиво њему, попут Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС). ОЕБС је створен да се бави свим аспектима безбедности у Европи: војним, политичким, економским, хуманитарним. Уместо тога, ова организација је практично трансформисана у "вулгаран инструмент који промовише спољнополитичке интересе само једне групе земаља."
За разлику од Запада, нагласио је Путин, Русија је дубоко свесна да се свет непрекидно мења и да ће се и даље мењати, нагласио је Путин. У тако промењеном свету, Русија жели да "остварује везе са свим одговорним и независним партнерима, са којима ћемо заједно моћи да градимо праведнији и демократски светски поредак, који ће обезбедити сигурност и просперитет за све, а не само за неколико одабраних земаља."
Да Запад није разумео, или да није желео да разуме Путинов говор, показао је министар одбране САД Роберт Гејтс, који га је назвао "дрским". Амерички сенатор Џо Либерман је изјавио да је говор "провокативан" и да га обележава „реторика која подсећа на Хладни рат”. Бивши секретар НАТО-а Јап де Хоп Шефер назвао је говор "разочаравајућим и бескорисним".