Урсула фон дер Лајен ће у понедељак саопштити да намерава да се кандидује за други мандат на месту председнице Европске комисије, преноси "Билд", позивајући се на неименоване изворе.
"Урсула фон дер Лајен планира да у понедељак ујутру објави спремност за други мандат, после састанка са извршним комитетом конзервативне Хришћанско-демократске уније (ЦДУ)", наводи се у чланку.
Очекује се да ће данас допутовати у Берлин након говора на Минхенској безбедносној конференцији, пише публикација.
Раније је публикација "Велт", позивајући се на изворе, јавила да се немачки канцелар Олаф Шолц крајем прошле године противио именовању шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен за генералног секретара НАТО -а као наследника Јенса Столтенберга , укључујући и "њен превише критичан" однос према Москви.
"Шкакљив однос" са Немачком
Урсула фон дер Лајен, има "шкакљив" однос са Немачком, који је све затегнутији уочи њеног могућег објављивања кандидатуре за други мандат на тој позицији, пише "Еурактив".
Она је четири и по године на месту председнице Европске комисије, али њена настојања да изгура зелену агенду учинила су је популарнијом код политичких противника, него код сопствене, конзервативне Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
Идеја најмоћније жене на свету по избору "Форбса" је да направи геополитичку комисију, што најбоље показује њен календар догађаја. Током мандата, отпутовала је најмање 230 пута у више од 60 земаља, од Руанде до Јужне Кореје. Али родна Немачка остаје земља коју је посетила највише пута. Ишла је 33 пута, двоструко више него у Француску, и више пута се састала са регионалним премијерима Немачке него са француским председником Емануелом Макроном.
"Не смемо да заборавимо да је Фон дер Лајен и даље, у суштини, немачка комесарка. Показала је током првог мандата паневропски начин размишљања, али комесари имају и огромну одговорност при промовисању политике ЕК у својим земљама чланицама", објаснио је аналитичар Јоханес Линднер из центра "Жак Делор".
Фон дер Лајенова има компликован однос са родном земљом, који би могао да је изложи притисцима везаним за Зелени договор ако освоји други мандат. Њен циљ зелене транзиције ју је, парадоксално, учинио популарном у немачкој коалиционој влади која нагиње левици, али мање популарном у сопственој ЦДУ за коју се предвиђа да ће добити изборе за Европски парламент у Немачкој.