За разлику од политичара, грађани Западне Европе нису претерано заинтересовани за сукоб са Русијом, а да би до сукоба дошло потребно је достићи одређен степен економског и моралног посртања - какав је виђен у Украјини, сматра програмски директор Валдај клуба Тимофеј Бордачев.
И поред тога што су неки војни лидери НАТО-а, па чак и политичари почели да говоре о могућности војног сукоба, становници европских држава не доживљавају Русију као претњу. Међутим, овакво стање би могло да се промени, а најважнија није геополитичка ситуација, већ унутрашња ситуација руских суседа на Западу, пише Бордачев.
Он је подсетио да западноевропски војни и политички лидери могу да кажу шта им падне на памет јер се све одлуке унутар НАТО доносе у Сједињеним Државама, а како је војна потрошња у рукама цивилних власти, политичари баш не журе да испуне обећања дата на почетку сукоба.
Медији, пак, форсирају причу о "потенцијалном рату са Русијом" јер им до диже читаност. За разлику од њих, генерали чији је посао да буду спремни за рат, бирају речи када је реч о евентуалном сукобу са Русијом, наводи аналитичар.
У сваком случају, свака велика агресија на комшије захтева веома велики број сиромашних и морално дегенерисаних људи. Отприлике то се десило Украјини током 30 година њене пропале државности. Другим речима, способност Западних Европљана да покрену оружану агресију на Русију зависи од тога како живе.
Због тога је, са руског гледишта, сада од највеће важности да се посматра шта се дешава у западноевропским економијама. Ирационална политика санкција Русији и делимични распад трговинско-економских односа већ су довели до озбиљних губитака пословних сектора Европе. Овоме треба додати унутрашње проблеме, конкуренцију америчких и кинеских компанија и општу рецесију глобалне економије.
Не зна се тачно како ће становници Западне Европе реаговати на погоршање своје материјалне ситуације и колико ће то трајати. Сасвим је вероватно да свет неће видети практичне последице овог економског пада наредних 20-30 година, навео је Бордачев и закључио да се не може са сигурношћу рећи да ће алгоритми понашања становника Европе бити потпуно исти као у првој половини 20. века, али Русија мора да буде спремна.