Ватикан је годинама покушавао да разувери јавност да су његове хваљене архиве пуне тајни: отворио је научницима досијее контроверзног папе Пија XII из периода Другог светског рата и променио званично име како би уклонио реч "тајна".
Али мит и мистерија су опстали - све до сада.
Дугогодишњи чувар онога што се сада зове Ватикански апостолски архив, бискуп Серђо Пагано, открио је, први пут, неке од тајни које је сазнао за 45 година колико је радио у једном од најважнијих светских складишта докумената.
Пагано је италијанском новинару Масиму Франку током годину дана разговора који су скупљени у књигу "Тајна" (Secretum) испричао свашта - од Наполеонове пљачке архива 1810. преко афере Галилео до конклаве (за избор папе) 1922. коју су финансирали амерички католици.
"Ово је први пут, а биће и последњи, јер се спремам да одем", рекао је Пагано уочи пензионисања касније ове године.
Папа Лав XIII је први пут отворио архив за научнике 1881. године. До тада је архив, који је коришћен за чување документације папства, екуменских сабора и ватиканских канцеларија које датирају још из 8. века, служио само папи.
Са 85 километара полица, великим делом под земљом у двоспратном, ватросталном, армирано-бетонском бункеру, архив такође садржи документацију из ватиканских амбасада широм света, као и посебне колекције аристократских породица и верских редова.
Иако је често извор завера у стилу Дена Брауна, архив функционише као било која национална или приватна архива: истраживачи траже дозволу да посете, а затим траже посебне документе за преглед у наменским читаоницама. Пагано их прати са џиновских екрана у својој канцеларији.
У последње време, научници су хрлили у архиву да прочитају документе папе Пија XII, ратног папе који је критикован да није довољно говорио о Холокаусту.
Папа Франциско наредио је да се документи његовог понтификата отворе пре рока, 2020. године, како би научници коначно могли да стекну пуну слику о папи кога је Ватикан дуго бранио, тврдећи да је користио тиху дипломатију да спасава животе и да није јавно говорио о нацистичким злочинима јер се плашио одмазде.
Пагано је један од оних који не налази оправдања за Пијеве поступке. "Током рата знамо да је папа направио избор: није могао и није хтео да говори. Био је убеђен да би се догодио још гори масакр", каже Пагано. "После рата, очекивао бих реч више за све ове људе који су отишли у гасне коморе".
Пагано сматра да је папа ћутао и после Другог светског рата због стварања јеврејске државе. Ватикан је имао дугу традицију подршке палестинском народу и био је забринут за судбину хришћанских верских објеката у Светој земљи ако се територије предају новоствореној држави Израел.
Било која Пијева реч о Холокаусту чак и после рата "могла се у политичком смислу читати као подршка оснивању нове државе", каже Пагано.
Осим добро познатих прича о ватиканским интригама, књига открива и неке новине, укључујући порекло важног финансијског односа између Цркве САД и Ватикана који се наставља и данас и датира још од конклаве 1922. године.
Пагано каже да је после смрти папе Бенедикта XV, кардинал задужен за папску ризницу и рачуне отишао до његовог сефа и открио да је "буквално празан. Није било папира, новчанице или новчића". Испоставило се да Бенедикт није баш био фискално одговоран и оставио је Свету столицу донекле у минусу када је умро 22. јануара те године.
Папске касе су увек коришћене за финансирање конклаве за избор новог папе, што значи да је Света столица била у "були" после Првог светског рата. Због тога је државни секретар Ватикана затражио од свог амбасадора у Вашингтону да хитно пошаље "оно што имате у сефу" како би избор новог папе могао да се одржи.
Према телеграмима, амбасада Ватикана послала је оно што су америчке цркве прикупиле од америчких верник – 210.400,09 долара - омогућивши гласање на коме је изабран папа Пијe XI.
Пагано верује да је америчка помоћ (и подстицање даљих донација) била један од разлога зашто је Франциско 2019. одлучио да уклони реч "тајни" из имена Архива и преименује га у Ватикански апостолски архив.
Нешто на шта је изузетно поносан је оригинално писмо британских племића из 1530. године у којем се позива папа Клемент VII да одобри краљу Хенрију осмом поништење његовог брака са Катарином Арагонском како би се оженио Аном Болен.
Као што је познато, папа је то одбио, а краљ је отишао и оженио се, раскинувши са Римом.
Када је Наполеон Бонапарта похарао ватиканске архиве 1810. и пренео их у Париз, Паганов претходник смотао је писмо из 1530. и сакрио га у тајну фиоку у столици у архиви. "Французи га никада нису пронашли", поносно каже Пагано, веома свестан да је главни посао архивисте да чува архив.