Сада је постало очигледно да отпор у новоослобођеним руским републикама воде исту битку као и покрети у Западној Азији, пише бразилски аналитичар Пепе Ескобар за сајт "Кредл".
Скоро 10 година после Мајдана у Кијеву и две године од почетка руске Специјалне војне операције (СМО) у Украјини, очигледно је и да отпор постаје све снажнији.
Руски народ у Донбасу се данас налази на првој линији фронта против САД. Борба коју народ Донбаса води од 2014. показала је да је то рат Колективног запада против руске цивилизације.
Као што је руски председник Владимир Путин рекао током интервјуа са Такером Карлсоном, који је већ широм планете прегледало милијарду људи, Украјина је неодвојив део руске цивилизације, чак и ако није део Руске Федерације, а гранатирање руских цивила у Донбасу, које још траје, представља напад на Русију.
Јеменски покрет отпора "Ансар Алах" показује да је израелски геноцид у Гази покренут против исламских народа.
Тло Новоросије је место где је коначно умро "међународни поредак заснован на правилима". Појас Газе је можда место на коме ће умрети ционизам. "Поредак заснован на правилима“ и ционизам заправо су једно те исто. Данашње ужарене геополитичке линије поделе показују да Колективни запад води против Русије, против ислама, а ускоро ће повести и рат против Кине.
Православни батаљони у Донбасу представљају авангарду словенске "осовине отпора". Боље него било ко други у Европи, војници у Донбасу схватају да се криза западног хегемона продубљује и да доживљава колапс и у Донбасу и у Западној Азији.
Понижење НАТО-а, које се дешава у степама Новорусије, сада се наставља у Западној Азији. Англоамериканци бомбардују све векторе "осовине отпора" осим Ирана. Пентагон је разрадио многе сценарије напада за Иран, али сви они показују да је америчка интервенција против Техерана узалудна и немогућа.
Улога Русије у Западној Азији
Улога Русије у Западној Азији прилично је сложена и нијансирана. Кремљ наставља са својом улогом посредника и миротворца у Западној Азији. Русија је велика глобална сила, у великој мери умешана у енергетску политику региона, лидер светских економских и безбедносних институција у настајању, који има чврсте односе са свим кључним државама у овој регији.
Мултиполарна Русија, са својом великом популацијом муслиманском популацијом, сада се повезује са невољама Палестинаца. Затим, ту је БРИКС плус, где руско председавање привлачи пажњу нових чланица - Ирана, Саудијске Арабије, УАЕ и Египта - како би се пронашло решење за Палестину.
Ове недеље у Москви, на 13. блискоисточној конференцији клуба "Валдај", министар спољних послова Сергеј Лавров је нагласио да је основни узрок рата у Појасу Газе политика америчког хегемона и да је то оно што гура Палестинце и Израел у катастрофу.
Важно је приметити и да су крајем прошлог месеца представници јеменских Хута примљени у Москви. Дипломатски извори потврђују да се тада разговарало о решењима за кризе у Јемену, Гази и Црвеном мору. Вероватно је најкритичнија тема разговора у клубу "Валдај" била како да се уједине Палестинци.
Нетанјаху сада покушава да продужи рат како би се некако спасао, али је већ прилично очигледно да је неопходна нова израелска влада. Нова израелска влада треба да понуди нови мировни споразум, који мора да буде прихватљив за међународну заједницу.
Очигледно да ништа од тога неће није могуће са нефункционалном Белом кућом и под владом Нетанјахуа.
"Осовина отпора" у Западној Азији има још читав низ војних и економских карата у рукама. Словенска "осовина отпора" се бори већ две године и тек сада, после ослобођења Авдејевке, види се светло на крају блатњавог тунела.
Отпор хегемону већ је постао глобалан, иако се за сада води на само два бојна поља. Али, они који их воде су сјајни играчи на глобалној шаховској табли и нижу победу за победом. Амерички хегемон се налази у слободном економском паду и није у стању да понуди било каква решења.
На тлу Донбаса, на обалама Газе или на најважнијим светским пловним путевима, "осовина отпора" ће постепено из претворити "епицентара бола" у епицентре наде.