Бивши председник САД Доналд Трамп ће "вероватно" покренути свеобухватну реформу америчке обавештајне заједнице ако буде поново изабран у новембру, што изазва забринутост агенција које су га некада неосновано оптуживале за везе са Русијом.
Након разговора са 18 обавештајних званичника, укључујући и неколико које је Трамп довео на функцију, а који су се касније показали као његови оштри критичари, "Политико" закључује да би могућа чистка могла "поткопати кредибилитет америчке обавештајне службе".
"Трамп се намерио на обавештајну заједницу", рекао је један бивши високи обавештајни званичник, додавши да је бивши председник "почео је тај процес раније и урадиће то поново. Део тог процеса је искорењивање и кажњавање" обавештајаца којима не верује.
Нови председник би заменио "људе за које се сматра да су непријатељски настројени према његовој политичкој агенди са неискусним поданицима", резимирао је "Политико" тврдњу Трампових критичара.
Две особе које су посебно истакнуте били су бивши вршилац дужности директора Националне обавештајне службе (ДНИ) Ричард Гренел и помоћник Кеш Пател, који су играли кључну улогу у уклањању ознаке тајности са материјала о пореклу "Русијагејта".
"Политико" признаје да је Трампово непријатељство према обавештајној заједници повезано са злогласним документом у којем се тврди да се Русија "умешала" у изборе 2016. године, када је Трамп победио Хилари Клинтон.
У њему се цитира бивши званичник ФБИ Ендру Мекејб који брани уврштавање извештаја бившег британског шпијуна Кристофера Стила, а који је плаћен у оквиру кампање Клинтонове.
Иако је ФБИ брзо открио да је досије лажан и ко га је финансирао, наставили су да га користе како би шпијунирали Трампову кампању и председништво.
Када је на самиту са руским председником Владимиром Путином у јулу 2018. године Трамп оспорио процену обавештајних служби, коју није потписало свих 17 агенција већ одабрана група лојалиста Обамине администрације, саговорници "Политика" су сматрали да је бивши председник учинио преседан пошто "никада раније ниједан главни командант није тако јавно делегитимисао њихов рад".
Трампов директор обавештајних служби Ден Коутс рекао је за "Политико" да га је то навело да понуди оставку у фебруару 2019.
Међу некадашњим Трамповим изабраницима а садашњим критичарима са којима је разговарао "Политико" били су и бивши саветник за националну безбедност Џон Болтон и Фиона Хил, главни саветник за Русију у Савету за националну безбедност.
"Он жели да инструментализује обавештајну заједницу", пожалила се Хилова.
Неколико неименованих званичника рекло је да би Трампове потенцијалне чистке могле да угрозе "изворе и методе" које користе амерички шпијуни и да поткопа поверење америчких савезника у Вашингтон.
Још у децембру, дипломата из неименоване чланице НАТО-а назвао је реизбор Трампа и његово могуће чишћење америчког административног апарата "опцијом судњег дана".
Други су били забринути да би довођење "контроверзних" личности на функцију могло довести до оставке компетентних нижих званичника и особља.
"Постоје хиљаде људи који се разбијају од посла, често на опасним местима, жртвујући много за земљу. То да би њихов рад једноставно могао да отпише врховни командант, заиста је обесхрабрујуће", рекао је за "Политико" Џон Дарби, бивши директор операција у Националној безбедносној агенцији (НСА).