Две деценије након уласка у Европску унију и НАТО, источноевропске земље страхују да ће поново бити занемарене приликом избора кандидата за највише послове у обе институције.
Вероватно именовање холандског премијера Марка Рутеа за новог шефа НАТО-а овог лета можда је добило подршку Вашингтона, Лондона, Париза и Берлина. Међутим, међу многим новијим чланицама Алијансе, посебно онима на граници са Русијом, Белорусијом и Украјином, добродошлица је била далеко мање топла.
"Какав морални кредибилитет има овај тип?" рекао је бивши естонски председник Томас Хендрик Илвес, указујући на неуспех Холандије да током 13 година, колико је Руте био премијер, испуни своју обавезу према НАТО-у од два одсто БДП-а за одбрану.
Међу осталим кандидатима за ту позицију били су румунски председник Клаус Јоанис, чија је влада у фебруару обавестила НАТО о његовој потенцијалној кандидатури, и естонска премијерка Каја Калас, која није поднела кандидатуру, али је прошле године изразила интересовање.
"Ако размишљамо о географској равнотежи, то ће бити четврти (НАТО) генерални секретар из Холандије", рекла је Калас "Политику". "И онда се поставља питање да ли у НАТО-у постоје земље првог и другог реда".
"Јесмо ли једнаки или нисмо једнаки? Дакле, ова питања и даље остају", додала је она.
Источноевропске земље су имале свега неколико највиших позиција у ЕУ и НАТО-у од када се већина њих придружила двема институцијама 2004. године, неких 15 година након пада гвоздене завесе.
Пољска је једина земља у региону којој је додељена једна од високих функција у блоку. Бивши (а сада садашњи) премијер Доналд Туск био је један мандат председник Европског савета, а Јержи Бузек, још један бивши пољски премијер, био је на челу Европског парламента три године, отприлике пола мандата.
Тренутно, источни Европљанин у ЕУ са највишом позицијом је Валдис Домбровскис, Летонац који је стављен на чело моћног трговинског портфеља након што је његов претходник Фил Хоган, ирски политичар, поднео оставку услед скандала. Румун Мирчеа Џоана је заменик генералног секретара НАТО-а.
"Од проширења (2004.), у централној и источној Европи живи 110 милиона људи. Постоји пет великих позиција у ЕУ и НАТО-у и оне се ротирају сваких пет година, тако да је то укупно 25 радних места. За то време, 20 одсто ЕУ добија 7 одсто позиција", рекао је Илвес.
Поред именовања у НАТО, за које се очекује да ће се одржати до самита лидера у Вашингтону овог лета, након избора за Европски парламент у јуну очекује се и прерасподела највиших места у ЕУ.
Очекује се да ће председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, бивша немачка министарка одбране, добити још један мандат. Али трка за друге функције - председника Европског савета, председника Европског парламента и највишег дипломате ЕУ, високог представника задуженог за спољну политику - остаје отворена.
Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски виђен је за могућег комесара за одбрану, што је нова позиција коју је Фон дер Лајенова рекла да ће је успоставити током другог мандата.
У Естонији, Литванији и Летонији, високи званичници верују да велике силе у западној Европи и даље сматрају да их не треба узимати у обзир као кандидате, због "близине Русије".
Франс Тимерманс, бивши високи холандски званичник у Европској комисији, оличио је отпор Западних Европљана балтичком шефу НАТО-а, рекавши прошле године да је "она (Калас) такође премијерка земље која је на граници са Русијом".
Каласова се сада нада да ће наследити Шпанца Жозепа Бореља на месту високог представника за спољне послове и високи европски званичници очекују да ће је у томе подржати француски председник Емануел Макрон. Нису сви, међутим, уверени да она има шансе.
Званичник ЕУ, који је желео да остане анониман, рекао је да је идеја да Калас буде највиши дипломата ЕУ "осетљива" у неким престоницама ЕУ.
"Не видим да би Француска и Немачка пристале на то, из истих разлога због којих она није била опција за НАТО посао", рекао је званичник. "Да ли заиста стављамо некога ко воли да једе Русе за доручак на ову позицију?"