Данијела Kлете (65), некадашња припадница тзв. треће генерације "Фракције Црвене армије" (РАФ), за којом се трагало пуних 30 година, ухапшена је прошлог понедељка, 26. фебруара, у Берлину.
У њеном стану пронађена је и муниција, а у лоцирању терористе помогао је истраживач у глобалној мрежи "Bellingcat" са седиштем у Амстердаму, Мајкл Kолборн.
Он води пројекат о десничарским екстремистима у Европи, и у ту сврху користи претрагу, односну вештачку интелигенцију која који пореди лице на фотографији с фотографијама на интернету, пре свега на друштвеним мрежама.
"Цео процес је трајао око 30 минута. Дакле, од потраге за лицем Данијеле Kлете, до тезе да су фотографије старије жене снимљене у једном бразилском културном центру највероватније фотографије Данијеле Kлете", каже Kолборн, преноси "Дојче веле".
Да би био сигуран, резултате је проверио уз помоћ још једног програма.
"Према софтверу, на обе слике била је иста особа. Сматрао сам да је резултат вероватан и то сам рекао новинарима подкаста 'Легион'. Препоручио сам им да прате тај траг", рекао је Kолборн.
Један од програма које је Kолборн користио зове се "PimEyes". Свима је доступан, а он га је, каже, платио само 30 евра. Програм користи вештачку интелигенцију да пронађе везе између различитих фотографија на интернету и тако прати људе на различитим сликама. Ако је фотографија јавно доступна, "PimEyes" може да је чита и анализира.
Тај стартап је основан 2017. у Пољској, а данас је у власништву једне компаније из Дубаија. Због своје нетранспарентне пословне праксе и контроверзног поступања по питању заштите података, "PimEyes" је више пута критикован, а против компаније је у Баден-Виртембергу крајем 2022. чак покренут и кривични поступак.
Ово није први пут да употреба софтвера за препознавање лица доспева на насловне стране, о чему је и "Дојче веле" више пута извештавао у последњих неколико година, а тицало се, између осталог, и Србије.
Последњи случај је из јесени прошле године, када је један налог на Тиктоку привукао пажњу након што је снимке са концерата Тејлор Свифт убацио у такав програм и идентификовао ко су били посетиоци концерта. То су гледали милиони корисника те мреже.
Поставља се питање како је Мајкл Kолборн, човек који чак и не зна немачки језик, могао за пола сата да пронађе тражено лице, а немачка полиција није успела за 30 година?
Данијела Беренс, министарка унутрашњих послова Доње Саксоније, рекла је да програме које су користили новинари и истраживачи, полиција сме да користи само у ограниченој мери или под посебним условима.
Она притом наглашава да је полиција самостално ушла у траг Данијели Kлете, а да "успех потраге нема никакве везе с истраживањем подкаста".
"Већ дуго се залажем да нашим безбедносним органима обезбедимо модерније методе надзора, омогућимо употребу вештачке интелигенције и наоружамо је овлашћењима која су компатибилна с владавином закона и слободним друштвеним поретком", рекла је Беренсова за "Тагесшпигел".
Истраживач Михаел Kолбурн сматра да је у сваком случају неопходна друштвена дебата о томе да ли и како користити такве програме.
"Мислим да органи за спровођење закона не би требало да постављају камере у стилу Орвелове '1984' и да свуда користе софтвер за препознавање лица. То би било страшно. Али, мислим да полиција треба боље да се упозна с дигиталним технологијама", навео је Kолбурн.