Да је расположење у Америци горког укуса, евидентно је и из податка у коме се види да више од 70 одсто јавности не жели ни једног од два вероватна председничка кандидата на предстојећим изборима.
Екстреми левице и деснице заразили су политику и окренули грађане једнe против других по практично сваком питању. Стањем нације незадовољно је исто толико грађана.
Одговор на овакво стање лежи у два рата која су сломила Америку, наводи портал "Хил", који прати вести из Капитол хила.
Први рат је онај у Вијетнаму.
Пре шездесет година, Конгрес је усвојио Резолуцију о Заливу Тонкин са само два гласа против која је земљу предодредила рату. У том тренутку, велика већина Американаца је веровала и у великој мери подржавала владу.
То се преокренуло после Вијетнамског рата.
И демократска и републиканска администрација лагале су о рату који је почео кризом у Тонкиншком заливу, у којој северновијетнамски чамци нису напали два разарача америчке морнарице која су деловала у међународним водама, као што се тврдило.
Пад Сајгона у априлу 1975. године означио је срамотан пораз најмоћније и технолошки најнапредније војске на свету од стране сељачке и герилске војске која је победила због истрајности, домишљатости и снаге воље.
Убиство Роберта Кенедија и Мартина Лутера Кинга, афере "Вотергејт", слабо Картерово председавање и насиље због расних питања, допринели су паду легитимитета и кредибилитета владе.
Али, оно што је представљало окидач који ће на крају експлодирати и угрозити будућност америчке нације, био је један други рат. Сукоб у Ираку покренут је у марту 2003. године и рационализован на другом низу неистина и лажи.
Недуго након 11. септембра 2001, администрација Џорџа В. Буша почела је да планира инвазију на Ирак. Фокус се померио са неуспелог напада на Авганистан, на хватање или убиство Осаме бин Ладена и уништавање "Ал Каиде", као и на окончање режима Садама Хусеина.
Аргумент за то је био слабљење геостратешког утицаја ширег Блиског истока, наметањем демократије Ираку која би се проширила на друге недемократске државе.
У том процесу, безбедност Израела била би трајно загарантована јер би арапске/исламске аутократије и монархије биле замењене демократским владама.
Међутим, осим што Северни Вијетнам никада није напао америчке разараче, Ирак није имао никакво оружје за масовно уништење. Али, штета је већ била неповратна.
Бушова доктрина дубоко је променила геостратешки изглед Блиског истока и остатка света и то на горе.
Неуспела окупација Ирака упрљала је Обамину администрацију, а јалови напори на изградњи нације у Авганистану дали су нови живот талибанима.
Ове тензије допринеле су драстичном паду америчко-руских односа. Као последица тога, амерички кредибилитет и компетентност код куће, нестали су и на међународном плану.
Истовремено, љутња због растуће неједнакости између богатих и сиромашних, неуспеха у владавини, порасту популизма и појаве екстремизма на оба краја политичког спектра помогли су Доналду Трампу да победи Хилари Клинтон 2016. године, напомиње аутор текста у "Хилу".
Резултат тога је да су до данас вођена два изгубљена рата, а да су политичке поделе у Америци постале практично неповратне.
Неспособност Конгреса да донесе разумне законе, па чак и буџет показује несавестан став према грађанима. Један председнички кандидат оптужен је по 91 оптужници, а други се сматра престарим да би владао.
Ово су све разлози зашто је Америка сломљена. А, дуг од 34 билиона долара доноси потпуно новчано значење шта значи бити шворц.
На питање шта да раде, аутор текста предлаже да политички центар заузда обе партије и обузда испаде левице и деснице. Оно што је потребно јесте да неколико добрих људи и жена притекне у помоћ својој земљи.
"До тада, брините", закључује се у "Хилу".