Када је Кина ове седмице објавила свој нацрт буџета, њен циљни издатак за одбрану није открио колико ће та земља заиста потрошити на Народноослободилачку војску.
Званични буџет за одбрану повећаће се ове године за 7,2 одсто. Стручњаци верују, међутим, да ова бројка прикрива много већи подстицај војсци коју лидер Си Ђинпинг настоји да трансформише у моћнију силу, пише "Фајненшел тајмс".
"Си је говорио о потреби да се убрза модернизација одбране и инсистира на реформама које омогућавају економији да подржи ратно стање. То захтева више, а не мање ресурса", каже Тај Минг Чеунг, директор Института за глобални конфликт и сарадњу на Универзитету Калифорније у Сан Дијегу.
Међународни аналитичари кинеске војске слажу се да укупни војни расходи Пекинга далеко премашују његов званични буџет за одбрану, који не укључује војна истраживања и развој, неке набавке, паравојне снаге и обалску стражу.
"Наше процене сугеришу да је укупна војна потрошња око 30-35 одсто већа од званичног буџета", рекао је Нан Тијан, истраживач који прати кинеску војну потрошњу на Међународном институту за истраживање мира у Стокхолму.
Чеунг, који већ дуги низ година истражује кинески одбрамбено-индустријски комплекс и војне набавке, каже да се након опсежног истраживања и развоја у протекле три деценије, производња бројних система попут пројектила, борбених авиона и ратних бродова сада захуктала.
Ово указује на потребу за већом потрошњом ван званичног буџета за одбрану. "Претпоставио бих да је то барем двоцифрена (на годишњем нивоу) стопа укупног укупног раста", рекао је он.