Француска војска се припрема за сукоб високог интензитета са непријатељем који им може парирати у домену ватрене моћи, што је огромна промена за оружане снаге које су протекле деценије провеле у борбама против побуњеничких и терористичких група у државама попут Малија и Авганистана.
Међутим, због сукоба у Украјини који је ушао у трећу годину, означио је повратак конфликта широких размера на европски континент, изјавио је за "Политико" пуковник Аксел Денис, који се налази на челу ЦЕНТАЦ – центра за обуку у Малили ле Кампу у источној Француској, где се спроводе поменуте припреме.
"ЦЕНТАЦ је једино место у Француској где можете видети како изгледа рат", рекао је пуковник.
У питању је камп који се простире на 120 квадратних километара, површини већој од Париза, и то је једино место у Француској, на ком различите јединице војске – пешадијске, оклопне, артиљеријске и инжињеријске – иначе раштркане по држави, могу вежбати заједно. Такође је и једино место на ком су десетине тенкова "леклерк" активни током целе године.
Како се наводи, услови у којима се обучавају војници у овом центру су веома блиски онима на стварном бојном пољу, па се тако константно опонашају звуци, светлост и топлота коју изазива артиљеријска ватра, док су лажне мине постављене свуда, а радио-комуникација може бити прекинута у сваком тренутку без претходног обавештења.
Одлука о почетку припрема за већи сукоб, уследила је након изјаве команданта копнене војске Француске Генерала Пјера Шила да "након деценија војних операција у Африци, Француска све више пребацује фокус на источно крило Европе и њене оружане снаге морају бити способне".
Комбиновани напад и проблем мобилних телефона
Иако официри који руководе обуком у ЦЕНТАЦ-у нису конкретно одредили за ког се то непријатеља спремају, из интензитета и сложености обуке јасно је да се ради о сили попут Русије.
Томе у прилог сведочи из сценарио вежбе, који, како наводи "Политико", од војника на обуци захтева да зауставе напредовање замишљеног противника, чије трупе глуме њихове искусније колеге. Према мишљењу официра из ЦЕНТАЦ-а, главну поуку коју су они извукли из сукоба у Украјини јесте да треба избегавати фронталне јурише, јер то доводи до огромних губитака и неуспеха у потискивању непријатеља.
Стога се може претпоставити да су Французи заиста научили неке лекције из СВО, нарочито из летње украјинске офанзиве, јер су тада "елитне" украјинске јединице обучаване од НАТО инструктора (који деле слична искуства са својим француским колегама) доживеле фијаско.
Зато се француски војници увежбавају за спровођење комбинованих напада, који подразумевају садејство пешадије, оклопних јединица, инжињерије и артиљерије повезане са новим технологијама попут извиђачких дронова за корекцију ватре.
Уколико снаге на терену нису у стању да комбинују дејство оклопних возила, пешадије и артиљерије постоји огроман ризик да ће доћи до њиховог уништења, а неспособност координације свих ових елемената онемогућава пробој кроз добро припремљене линије одбране, што је такође потврђено током украјинске летње офанзиве.
"Оно што је проблематично у Украјини јесте то што поједини тенкови делују сами, а самим тим не делују уопште", рекао је пуковник Аксел Денис, вероватно мислећи на скоро уништене америчке "абрамсе", који су у очајничким потезима украјинске команде и због недостатка артиљеријске муниције, послати на фронт без адекватне подршке и потом уништени захваљујући оператерима дронова и пешадији руске војске.
Интересантно је и да војници на обуци морају да науче да користе мапе, уместо рачунара и телефона у тзв. "деградираном режиму", како би се припремили за ситуације у којима ће мреже и сателитска навигација бити недоступне због ометања, али и због ризика од могуће детекције положаја путем "паметних" телефона.
Ипак, оно што овде упада у очи јесте да коришћење географских карти и мапа представља (или би бар требало да представља) потпуно уобичајен део војничке обуке, па је ово само по себи добар показатељ у каквом стању се налазе француске снаге када им је за "упознавање регрута са ризицима коришћења телефона и интернета" потребна посебна обука.
Из свега наведеног делује да је француска војска коначно постала свесна чињенице да им њихово искуство из борби са афричким побуњеницима и терористичким групама неће бити од велике користи, ако наспрам себе буде имала противника у виду конвенционалних оружаних снага, које у појединим сегментима имају надмоћ.