Док Европска унија покушава да отварањем канцеларије на Гренланду стави шапу на рудне резерве ове територије, бивши амерички председник Доналд Трамп, по свему судећи "пуца" знатно више, односно да Гренланд сасвим откупи од Данске.
"Њузвик", наиме, наводи, позивајући се на изјаву истакнутог стручњака за међународне односе, да би Трамп, ако поново буде изабран за председника, могао да понови свој покушај да пазари највеће острво на свету.
Бивши лидер Америке, у августу 2019. године потврдио је медијске извештаје да је заинтересован за куповину данске аутономне територије, три пута веће од Тексаса, са популацијом од око 56. 000 људи.
Трамп је рекао да би такав потез био "велики посао са некретнинама", а "Волстрит џорнал" тих дана је објавио да он жели приступ природним ресурсима Гренланда, али и да остави наслеђе слично оном које је иза себе оставио Двајт Ајзенхауер, укључујући Аљаску у састав САД.
Предлог је тада одбацила данска премијерка Мете Фредериксен, која га је означила "апсурдним", додајући да "Гренланд није на продају. Ту се разговор завршава".
Извршни директор лондонског истраживачког центра "Хенри Џексон сосајати", Алан Мендоза, каже, међутим за "Њузвик" да идеја да САД купе Гренланд "није тако луда као што звучи".
"Претходни покушај Доналда Трампа да купи Гренланд није био тако радикалан као што би се прво могло претпоставити. САД су се историјски успешно ангажовале у другим куповинама територија (између осталог и од Данске у 20. веку), а истраживале су одрживост куповине Гренланда још у прошлости,1867. године. Уз то, САД је и гарант је безбедности Гренланда за разлику од Данскe, односно, америчке базе се налазе на овом острву.
"Обезбеђивање Гренланда на овај начин омогућило би САД приступ кључним ресурсима, као и заштиту од непријатељских упада било са Арктика или против самог Арктика. Уз климатске промене које потенцијално отварају морски пут преко Арктика у наредним годинама, стратешки положај Гренланда ће само расти на важности", оцењује Мендоза.
САД су током своје историје куповале значајне територије, између осталог и Луизијану од Француске 1803. године, извршили су ааквизицију Флориде од Шпаније 1819. и купили Аљаску од Русије 1867. године. Америка међутим, није направила никакве територијалне аквизиције од 1947. године, када су Маријанска острва, Каролинска острва и Маршалска острва дошла под њихову контролу.
Трамп би, међутим, могао да покуша да купи Гренланд, ако би сматрао да има "велике шансе за успех", иако овај политиколог оцењује да је мало вероватно да би његова понуда била прихваћена.
"Данска се 2019. године ујединила против идеје о продаји, па и сами Гренланђани нису ентузијастични идејом да замене једног власника другим, уместо да прогласе независност. Једино да понуди веома напумпану цену за Гренланд — што би нашкодило његовој репутацији — или понуди да огромним субвенцијама купи локалну подршку", закључио је "Њузвиков" саговорник.