Српски језик изборио се да у француском правосуђу постоји међу осталим језицима насталим из бившег српско-хрватског језика. То је, како "Вечерње новости" пишу, епилог случаја који је изненадио нашу заједницу у Паризу, када се испоставило да француски судови имају хрватски, босански, црногорски и српскохрватски језик, док српског није било.
То заправо значи да је српски језик "вођен" под именом језика бивше СФРЈ.
Та бизарна ситуација настала је с новом номенклатуром коју је крајем 2022. године увело француско министарство правде. У њој су, из необјашњивих разлога, настајали сви језици који су створени из некадашњег заједничког језика.
Данијела Стаменов Милић, која је ово и открила када је поднела захтев суду да добије документа за српски језик, није седела скрштених руку, и о свему је обавестила Друштво за српски језик и књижевност, а све се прочуло и до дипломатских и политичких представништва.
Др Весна Ломпар, председница Друштва за српски језик и књижевност, навела је да су они обавестили Амбасаду Француске у Београду и наше Министарство спољних послова.
Драгана Стаменов Милић, која је иначе судски тумач, и на чију је интервенцију дошло до исправке грешке, навела је да су она и њене колеге неправду покушали да разреше преко преводилачких удружења у Француској, али безуспешно.
На крају се све разрешило када су из амбасаде реаговали код француског министарства спољних послова, и затражили да се грeшка исправи. После дуже преписке, све је дошло на своје. Наведено је да се у члану 1. декрета од 5. децембра 2022. године реч "српскохрватски" мења речју "српски".