Руководство Нигера донело је сензационалну одлуку да протера америчке трупе, а самим тим је под претњом постојање најважније војне базе САД у Африци. Нигер сада успоставља сарадњу са Русијом и Ираном, а до оваквог развоја догађаја довело је понашање званичне делегације америчког Стејт департмента, пише портал "Взгљад".
Влада Нигера раскинула је споразум којим се америчком контингенту дозвољава да остане у земљи, пренео је Ројтерс, позивајући се на представника прелазне владе Нигера Амадуа Абдрамана, напоменувши да одлука ступа на снагу одмах.
Истиче се да се америчке трупе налазе на територији Нигера илегално и да је њихово распоређивање земљи једнострано наметнуто. Према Ројтерсу, од прошле године у Нигеру је било око 1.100 америчких војника.
"Неопходно је да Американци влади предложе план изласка, јер то су њихове снаге. Они су ти који знају шта имају овде, Нигер то не зна", рекао је извор у руководству Нигера о том питању.
Међутим, ништа није предвиђало такав развој догађаја. Чињеница је да, након преузимања власти у тој земљи, нигерска војска није покренула питање повлачења америчких база. Само су Французи добили "стриктно упутство да оду".
Они су отишли, а Нијамеј је почео да гради нове односе са Русијом, укључујући руско војно присуство у борби против џихадистичког тероризма и сепаратизма Туарега како би заменио неефикасно француско присуство.
Најважнија база за САД у региону
Тренутно постоје две америчке војне базе у Нигеру дизајниране за контролу дронова. У почетку је постојала само једна у главном граду земље, Наимиа. Американци су се осећали "непријатно" у престоници, мислили су да их посматрају, а Пентагон је 2019. године изградио нову базу на северу земље за више од 110 милиона долара (годишње одржавање кошта 10 милиона долара) у изолованој средини Сахел и историјски познатом граду Агадез.
То је једна од највећих војних база на свету, специјално створена за коришћење тешких дронова типа авиона МК-9 "рипер", наводи "Взгљад".
Америчка војска у Агадезу практично не излази из оквира базе. То је у суштини посебан град са биоскопом и супермаркетом, као база "Рамштајн" у Немачкој или "Бондстил" на тзв. Косову, што објашњава велику суму за финансирање.
Првобитно се претпостављало да ће се америчке беспилотне летелице користити у Нигеру за борбу против тероризма. Подразумевало се да би Нигер, уколико се ситуација буде развијала повољно, чак могао да постане највећи савезник Сједињених Држава у тој области. У пракси, "рипери" готово да нису учествовали у борби против џихадиста и сепаратиста. Осим тога, њихови летови су потпуно обустављени након пуча у Нигеру прошлог лета.
Стога су, одмах по доласку младих војника на власт у Нигеру, Американци почели да траже прилику да се с њима договоре – или да преместе базу у суседну државу. Почели су разговори о премештању базе из Агадеза у Гану или Обалу Слоноваче.
Али то је, као прво, даље од европског и блискоисточног театра операција, а друго, то ће значити губитак инвестиција и нове трошкове.
Неуспех америчке дипломатије
Почетком августа прошле године Викторија Нуланд (тада заменик државног секретара САД) долетела је у Нијамеј, где је, истиче "Взгљад", дочекана хладно.
Шеф владајућег нигерског Националног савета за одбрану отаџбине генерал Абдурахман Чиани одбио је да разговара са њом, па се са Нуландовом састао начелник Генералштаба генерал Муса Салау Барму.
Нуландова је два сата покушавала да га убеди да је немогуће сарађивати са Русијом и да ако је Нигер кренуо путем Малија и позвао руске трупе, онда га чекају америчке санкције.
Такође је захтевала да се свргнути председник Нигера Мохамед Базум врати на функцију и јасно ставила до знања да ће од те одлуке зависити судбина америчке војне базе.
Чињеница је да је бивши председник Базум "играо по правилима" (са становишта САД). Није летео у Техеран, није се састајао са руским руководством и није говорио ништа о "неоколонијализму".
Борба против тероризма била је препуштена Французима и стога није захтевала наоружавање нигерске војске, а нова војна влада је изненада и неочекивано почела да прича о куповини дронова од Ирана. А то већ није било прихватљиво, јер тамо где већ постоје америчке беспилотне летелице, не могу бити иранске.
Пре неки дан Моли Фи, помоћница америчког државног секретара за афричка питања и бивши амбасадор у Јужном Судану, дошла је у Нијамеј да преговара са нигерском војском. У њеној пратњи био је генерал Мајкл Ленгли, нови командант америчке команде Африке.
Не зна се дословце шта су тачно Американци рекли Нигерцима, али је потпуно извесно да су их њихове изјаве "просто разбеснеле". По свему судећи, Фи се понела много непрофесионалније од Нуландове, пошто је она из генерације која је навикла да се у Африци понаша у духу директног и нескривеног колонијализма. Чини се да она у суштини не разуме како једна од најсиромашнијих земаља на свету може да има своје мишљење и да захтева однос поштовања.
Осим тога, америчка делегација је оптужила нигерску војску за тајне преговоре о испоруци уранијума Ирану (уранијум је главни ресурс Нигера). То је кршење режима санкција Ирану и такође кршење режима нуклеарног неширења.
Нигерски извори кажу да су Американци Нијамеју претили не само санкцијама, већ и готово оружаном инвазијом ако нова влада земље не потврди режим за присуство америчких војних база. Наравно, постављало се и питање прекида односа са Русијом, укључујући војно-техничку и безбедносну сарадњу.
По свему судећи, управо је тај ултиматум постао последња кап за односе Нигера и Сједињених Држава.