Председнички избори у Русији оборили су два рекорда – излазност од 77,44 одсто и број освојених гласова од чак 87,28 одсто за Владимира Путина. Ови убедљиви бројеви већ сами за себе показују са каквом подршком и легитимитетом ће Путин наредних шест година водити Русију.
Ипак, за један део света то није било довољно, па се међународна заједница поделила око питања – честитати победу Путину или не.
Иако у западној јавности провејава став да је више оних који нису хтели да честитају Путину, него оних који су то учинили, у питању је заблуда коју бројеви лако оповргавају.
На адресу Кремља стигле су честитке председника Азербејџана, Абхазије, Алжира, Боливије, Белорусије, Венецуеле, Хондураса, председника Скупштине Бурундија, председника Ирана, премијера Јерменије.
Путину су честитали и премијер Индије Нарендра Моди, председник Кине Си Ђинпинг, турски председник Реџеп Тајип Ердоган, али и емир Катара, емир Кувајта, председник УАЕ, председник Казахстана, председник Киргистана.
Честитка је стигла и од председника Северне Кореје Ким Џонг Уна, Републике Конго, председника Кубе, привременог председника Малија, премијера Мјанмара, као и шефа Нигера.
Победу Путину честитао је и председник Никарагве, султан Омана, премијер Пакистана, председник Сирије, председник Таџикистана, Узбекистана.
Са Балкана једини који су упутили честитку Путину су председник Србије Александар Вучић и председник Републике Српске Милорад Додик.
Тако су се Београд и Бањалука понели као Гали у Римском царству, окружени са свих страна чланицама НАТО-а и ЕУ које нису смеле да помисле да пишу на адресу Кремља.
Иако су из Подгорице, па и од појединих медија у Београду стизали извештаји о наводном протесту Руса на изборима, са снимцима дугих редова испред гласачких места, бројеви су показали да је Путин освојио чак 72,3 одсто гласова у иностранству.
Амерички Стејт департмент је саопштио да Вашингтон не намерава да честита победу Путину, али је помоћник америчког председника за националну безбедност Џејк Саливан рекао да САД признају "реалност да је Путин председник Русије".
Овај став Америке само је сигнал њеним поклоницима у Европи како да се понашају. Италија је да би се показала као добар послушник тражила да земље Г7 у саопштењу руске изборе назову фарсом, али је такав текст стопирао амерички државни секретар Ентони Блинкен који је оценио да је такав речник неприкладан.
Заправо, Блинкен је овим потезом предупредио да Москва има оправдање да коментарише америчке изборе у новембру.
Европска земља која се највише истакла у сервилности Америци по овом питању је Немачка. Председник Франк-Валтер Штајнмајер, који је 2018. честитао победу Путину, овог пута изричито је одбио да то учини. И немачки канцелар Олаф Шолц није пропустио прилику да се покаже као ревносан у осуди Русије, па је тако рекао да изборе не сматра ни слободним ни поштеним.
Колико изостанак честитке говори о пристојности појединих државника, а колико честитка говори о слободи оних који су је послали?
Честитке су заправо још једном показале поделу у свету и у којој мери санкциона политика није успела, каже за РТ Балкан дипломата Зоран Миливојевић.
Како напомиње, критеријум за честитке није била пристојност, већ политика.
"Исти критеријум који је важио за увођење санкција и по питању честитке је дошао до изражаја. Сви они који нису увели санкције су честитали без икакве резерве", каже наш саговорник.
Оцењује да изостанак честитки свакако неће имати никакав утицај на позицију Русије.
"Са Русијом и Путином се сада мора другачије разговарати него до сада", каже наш саговорник.
Говорећи о Вучићевој честитки, Миливојевић каже да је Србија показала свој принципијелан став, а са друге стране и политички став везан за односе са Русијом.
"Потврдили смо да нема промене наше политике по питању наших односа са Руском Федерацијом", каже Миливојевић.