"Њујорк тајмс": САД и НАТО се муче да наоружају Украјину и попуне сопствене арсенале

Када се Совјетски Савез распао, европске нације су зграбиле "дивиденду мира", драстично смањивши своје буџете за одбрану, своје армије и своје арсенале.

Са успоном Ал Каиде скоро деценију касније, тероризам је постао мета, захтевајући другачија војна улагања и лакше снаге. Чак и дуго ангажовање НАТО-а у Авганистану није личило на копнени рат у Европи, са тешком артиљеријом и тенковима, за који су скоро сва министарства одбране мислила да се никада неће поновити.

Али јесте.

Сукоб у Украјини "прождире" скромне залихе артиљерије, муниције и противваздушне одбране онога што неки у НАТО-у називају европским "бонсаи армијама", по патуљастом јапанском дрвећу. Чак и моћне Сједињене Америчке Државе имају само ограничене залихе оружја које Украјинци желе и које им је потребно, а Вашингтон није вољан да преусмери кључно оружје из деликатних региона попут Тајвана и Кореје, где Кина и Северна Кореја стално тестирају ограничења, пише "Њујорк тајмс".

Сада, после девет месеци сукоба, фундаментална неспремност Запада покренула је сумануту борбу за снабдевање Украјине оним што јој је потребно, истовремено попуњавајући залихе НАТО-а. Пошто обе стране троше оружје и муницију темпом који није виђен од Другог светског рата, такмичење у одржавању арсенала постало је критичан фронт који би се могао показати одлучујућим.

Количина артиљерије која се користи је запањујућа, кажу званичници НАТО-а. У Авганистану, НАТО снаге су могле да испале чак 300 артиљеријских метака дневно и нису се бринуле о противваздушној одбрани. Али Украјина испаљује хиљаде метака дневно и очајнички јој је потребна противваздушна одбрана од руских пројектила и иранских дронова.

"Дан у Украјини је месец или више у Авганистану“, рекао је Камил Гранд, експерт за одбрану у Европском савету за спољне односе, који је донедавно био помоћник генералног секретара НАТО-а за инвестиције у одбрану.

Прошлог лета у региону Донбаса Украјинци су сваког дана испалили 6.000 до 7.000 артиљеријских метака, рекао је високи званичник НАТО-а. Руси су испаљивали 40.000 до 50.000 метака дневно.

Поређења ради, Сједињене Државе произведу само 15.000 метака сваког месеца.

Дакле, Запад се труди да пронађе све мање доступну опрему и муницију из совјетског доба коју Украјина сада може да користи, укључујући ракете противваздушне одбране С-300, тенкове Т-72 и посебно артиљеријске гранате совјетског калибра.

Запад такође покушава да смисли алтернативне системе, чак и ако су старији, како би заменили смањене залихе скупих ракета за противваздушну одбрану и противтенковске "џавелине". То, пише лист, шаље снажне сигнале западној одбрамбеној индустрији да се спремају дугорочни уговори — и да треба запослити више радника и припремити старије фабричке линије. Ради се и на куповини муниције од земаља попут Јужне Кореје како би се "попуниле" залихе које се шаљу у Украјину.

Постоје чак и расправе о томе да НАТО улаже у старе фабрике у Чешкој, Словачкој и Бугарској како би поново покренуо производњу граната совјетског калибра 152 мм и 122 мм за Украјинце који углавном користе совјетско оружје и опрему.

Препрека има безброј

Земље НАТО-а - често уз велику помпу - послале су Украјини неку напредну западну артиљерију, која користи 155 мм гранате стандарда НАТО-а. Али НАТО системи су ретко сертификовани да користе артиљерију коју производе друге земље НАТО-а и које често праве гранате другачије. То је начин да произвођачи оружја буду сигурни да ће продати муницију за своје оружје.

А ту је и проблем легалне контроле извоза, која регулише да ли се оружје и муниција продати једној земљи могу послати у другу у рату. То је разлог зашто су Швајцарци, тврдећи да су неутрални, одбили Немачкој дозволу да извози у Украјину противавионску муницију коју је произвела Швајцарска и продала Немачкој. Италија има слично ограничење на извоз оружја.

Један званичник НАТО-а описао је ситуацију као "НАТО зоо врт", алудирајући на називе оружја попут тенка "гепарда" или ракетног система земља-ваздух "звечарке" (кротал).

И Руси имају проблема са снабдевањем. Сада користе мање артиљеријских метака, али их имају доста, чак и ако су неки стари и мање поуздани. Суочена са сличним сукобима, Москва такође покушава да повећа војну производњу и наводно настоји да купи ракете од Северне Кореје и јефтиније дронове од Ирана.

За земље НАТО-а које су Украјини дале велике количине оружја, посебно за земље попут Пољске и балтичких држава, терет замене наоружања показао се тешким.

Французи су, на пример, обезбедили неко напредно оружје и створили фонд од 200 милиона евра за Украјину за куповину оружја произведеног у Француској. Али Француска је Украјини већ дала најмање 18 модерних хаубица "Цезар" - око 20 одсто све постојеће артиљерије — и није расположена да обезбеди више.

Европска унија је одобрила 3,1 милијарду евра за отплату државама чланицама за оно што пружају Украјини, али је тај фонд, Европски мировни фонд, скоро 90 одсто исцрпљен.

Залихе ЕУ су на измаку, а Немачка је већ "достигла свој лимит" почетком септембра. У међувремену, Литванија, која нема више оружја за донирање, позвала је савезнике да Украјини дају "све што имамо".

Укупно, земље НАТО-а су до сада доставиле Украјини оружја у вредности од око 40 милијарди долара, што је отприлике величина француског годишњег буџета за одбрану.

Мање земље су исцрпиле свој потенцијал, рекао је други званичник НАТО-а, са 20 од 30 чланица које су "прилично исцеђене". Али преосталих 10 и даље може да пружи више, сугерисао је он, посебно већи савезници. То би укључивало Француску, Немачку, Италију и Холандију.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг саветовао је Алијансу — укључујући, посебно, Немачку — да смернице НАТО-а које захтевају од чланица да држе залихе не би требало да буду изговор за ограничавање извоза оружја у Украјину. Али такође је тачно да Немачка и Француска, као и Сједињене Државе, желе да калибришу оружје које Украјина добија, да спрече ескалацију и директне нападе на Русију.

Украјинци желе најмање четири система која Запад није обезбедио и које је мало вероватно да хоће: ракете земља-земља дугог домета познате као АТАЦМС које би могле да погоде Русију и Крим; борбене авионе; тенкове; и много напреднију противваздушну одбрану, рекао је Марк Ф. Кансијан, бивши стратег за оружје Беле куће који је сада виши саветник у вашингтонском Центру за стратешке и међународне студије.

АТАЦМС, са дометом од око 190 километара, неће бити дати из страха да би могли да погоде Русију; тенкови и борбени авиони су превише компликовани и захтевају годину дана или више обуке за коришћење и одржавање. Што се тиче противваздушне одбране, НАТО и Сједињене Државе су деактивирале већину своје противваздушне одбране кратког домета након Хладног рата, а производња може да потраје и две године.

Постоји и релативно једноставнија опрема за одржавање, попут хаубице М-777 која је дата Украјини. Украјински инжењери, ако имају одговарајуће делове, могу да се консултују са Американцима и поправе хаубицу.

Амерички званичници инсистирају на томе да америчка војска још увек има довољно материјала да настави да снабдева Украјину и брани интересе САД на другим местима.

"Посвећени смо томе да обезбедимо Украјини оно што јој је потребно на бојном пољу", рекла је овог месеца Сабрина Синг, заменица секретара за штампу Пентагона, након што је најавила да ће САД послати још ракета "стингер" за Украјину.

Вашингтон такође гледа на старије, јефтиније алтернативе као што је давање Украјини противтенковских пројектила ТОВ, којих има у изобиљу, уместо "џавелина" и ракета земља-ваздух "хок" уместо новијих верзија. Али званичници све више гурају Украјину да буде ефикаснија и да, на пример, не испаљује пројектил који кошта 150.000 долара на дрон који кошта 20.000 долара.

Залихе неког оружја су ипак при крају.

Од септембра, америчка војска је имала ограничен број артиљеријских метака калибра 155 мм у својим залихама и ограничен број вођених ракета, ракетних бацача, хаубица, "џавелина" и "стингера, процењује Кансијан.

Несташица артиљеријских граната калибра 155 мм "вероватно највише брине планере", рекао је он. "Ако желите да повећате производне капацитете за 155 граната, проћи ће вероватно четири до пет година пре него почну да се користе."

Иако је НАТО у великој мери инвестирао у Украјину, а чланице Алијансе такође обезбеђују обуку и обавештајне капацитете, генерални секретар Јенс Столтенберг је више пута тврдио да "НАТО није страна у сукобу".

Москва ствари види другачије. Више високих званичника, укључујући министра спољних послова Сергеја Лаврова, оптужило је НАТО да води рат против Русије преко марионете-Украјине, а сам Владимир Путин је рекао да се Русија бори против "читаве војне машине Запада".