Извештај Агенције Сједињених Америчких Држава за међународни развој (УСАИД) показује како је ова државна агенција охрабривала владе, технолошке платформе, мејнстрим медије и оглашиваче да заједно раде на цензури огромних делова интернета, пише портал "Минтпрес".
Извештај о дезинформацијама о којем је реч има 97 страница, а прибавила га је конзервативна фирма "Америка фрст лигал" у складу са Законом о слободном приступу информацијама. Уз чланак "Минтпреса" објављен је и линк ка извештају у којем су читави делови текста на много места затамњени – односно изостављени.
УСАИД се, иначе, формално руководи командама и упутствима председника, државног секретара и Савета за националну безбедност. Како то изгледа у пракси види се из чланка "Минтпреса". На основу податка изнетих у извештају агенције, указује се како је смањивана видљивост на интернету онлајн платформи и медија који су били извор "неподобних чињеница", како су оглашивачи упозоравани да им не плаћају рекламе, али како је и сам УСАИД радио на промовисању лажних вести и ко су њихови "фектчекери" са везама у државним структурама.
Документ УСАИД позива на регулисање видео-игара, усмеравање појединаца од алтернативних медија ка сајтовима који су наклоњенији елити, као и на то да владе раде са оглашивачима како би финансијски осакатиле организације које одбијају да се придржавају званичних ставова.
Уз то, као лидери у борби против дезинформација истичу се организације као што су "Белингкет", "Графика" и Атлантски савет, упркос чињеници да негују блиске везе са државном безбедношћу, што је огроман сукоб интереса, напомиње се у тексту.
У тексту се указује да је америчка агенција много више забринута за то како да сузбије деловање алтернативних и независних медија, него за деловање Русије и Кине којима је посвећен већи део извештаја.
Платформе попут "Редита", "Дискорда", "4чејна", означене су као "веб-странице теорија завере" које могу да допринесу стварању група које би развијале алтернативна мишљења и доводиле у питање званичне ставове америчке владе. Поред веб-сајтова за видео-игре, они морају бити маргинализовани, истиче се у тексту који цитира наводе из извештаја УСАИД.
"У протеклој деценији америчке владине агенције раде руку под руку са корпорацијама из Силиконске долине како би угушиле домет алтернативних медија који преиспитују и оспоравају њихову моћ, а подржавају оне који јачају амбиције Вашингтона. Све ово је урађено под заставом борбе против лажних вести", наводи се у тексту.
Као једна од главних метода за сузбијање утицаја медија које УСАИД наводи истакнута је она усмерена на оглашиваче. Указујући на потребу да се поремети финансирање дезинформисања, у извештају се истиче да су уложени напори "да се информишу оглашивачи о њиховим ризицима, попут претње кредибилности бренда постављањем поред непожељног садржаја". Оглашивачи су упућени да "преусмере средства на квалитетније вести" и тиме подрже "иновативне и одрживе моделе за повећање прихода и досега".
Извештај узима здраво за готово да су мејнстрим медији лучоноше истине, а не гигантске међународне империје вредне више милијарди долара са дугом историјом објављивања очигледно лажних или пристрасних прича, констатује се у тексту.
Други препоручени метод је да се против дезинформација бори пре него што се оне појаве, предвиђајући их, што може укључивати "дискредитацију бренда, кредибилитета и репутације оних који износе лажне оптужбе" – што би могло да сугерише покретање напада на оне које УСАИД сматра лошим момцима.
Предлаже се и праћење корисника који гледају "погрешне информације" и њихово преусмеравање на Јутјубу на видео-записе који разоткривају или оспоравају те ставове.
У тексту "Минтпреса" указује се и на улогу интернета и друштвених медија која је дошла у први план након председничких избора у САД 2008. и 2012. године. Како се наводи, тим Барака Обаме је вешто циљао гласаче на Фејсбуку и другим сајтовима што му је помогло да освоји два узастопна мандата у Белој кући. С друге стране, Трампов успех 2016. алармирао је политички естаблишмент у Вашингтону, који је брзо идентификовао друштвене и алтернативне медије као кључну покретачку снагу иза Трампове победе.
Након избора 2016. године, покренута је огромна кампања против лажних вести, а платформе попут Гугла, Фејсбука и Јутјуба промениле су своје алгоритме како би деградирале "маргинални" садржај и промовисале ауторитативне изворе. Последица овога је да је преко ноћи десеткован саобраћај висококвалитетних алтернативних сајтова са вестима, док су званични медији попут Си-Ен-Ена и Ен-Би-Си њуза, који су пропадали у онлајн арени, промовисани у врху резултата претраге, указује се у чланку.
Као пример наводи се деловање организације "Проп ор нот", која је тврдила да користи софистицирани аналитички софтвер да идентификује стотине веб-сајтова који су били "продавци руске пропаганде", а на њиховој листи нашао се, између осталог и "Викиликс", али и "Минтпрес". На основу оваквих притисака, Гугл и друге платформе драстично су измениле своје алгоритме како би потиснули алтернативне медије. Скоро преко ноћи, "Минтпрес" изгубио је око 90 одсто саобраћаја гугл претраге и преко 99 одсто свог досега на Фејсбуку, истиче се у тексту.
"Сада је познато да 'Проп ор нот' није била неутрална, независна организација, већ је врло вероватно била творевина Мајкла Вајса, вишег сарадника у НАТО тинк-тенку Атлантском савету. Дакле, целу хистерију око мешања (стране) власти у изборе изазвала је квази-владина организација".
Подсећа се и на ранија истраживања "Минтпреса" која су показала да стотине бивших агената ЦИА, ФБИ, званичника Стејт департмента сада раде на кључним позицијама у Фејсбуку, Гуглу, ТикТоку, Твитеру, помажући да се обликују политике садржаја тих компанија.
Уз констатацију да је већ довољно алармантно то што владина агенција жели да прогура радикалну цензуру, истиче се да је још горе што и сам УСАИД има дугу репутацију промовисања дезинформација како би ојачао интересе САД.
Наводи се да је ова владина агенција стајала иза покушаја обојене револуције на Куби 2021, с покушајима да се, како се додаје, инфилтрира на хип-хоп сцену земље и покуша да је организује као револуционарну, антивладину снагу. Уз то, једанаест година раније, УСАИД је тајно креирао кубанску апликацију за друштвене медије под називом Зунзунео с идејом да становништво полако почне да се храни пропагандом промене режима и усмерава на протесте с циљем да изазову рушење владе, истиче се у тексту.
Наводи се да је УСАИД био умешан и у државни удар у Венецуели 2002. године, као и да су финансирали самопроглашеног председника Хуана Гваида.
Скоро једнако забрињавајуће као оно што УСАИД означава као проблематична подручја којима је потребна регулација, јесте кога идентификује као "добре момке" у борби против лажних информација, додаје се у тексту.
Један од таквих је Атлантски савет, истраживачки центар који финансира Министарство одбране са најмање седам бивших шефова ЦИА у свом одбору.
Атлантски савет је основан као пројекат огранка НАТО и још увек делује као интелектуално седиште организације. Ипак, УСАИД их описује једноставно као "нестраначку организацију која подстиче лидерство и ангажман САД у свету, са савезницима и партнерима, како би се обликовала решења за глобалне изазове", хвалећи њихов "међународни рад" и "демократску одбрану од дезинформација".
Друге групе које су идентификоване као водеће у борби против дезинформација су "Графика" и "Белингкат", за које је "Минтпрес" раније навео да их дискретно финансира америчка влада и да служе као портпароли Вашингтона, ширећи извештаје о нападима на званичне непријатеље и проглашавајући западне нације као водеће у борби против дезинформација.