Рат у Украјини и антируске санкције које су уследиле, довеле су немачку привреду, а са њом и привреду целе Европске уније, на "ивицу провалије", преноси шпански "Паис".
Према новинару Волфгангу Минхауу, криза у немачкој економији не може се назвати само још једним економским циклусом.
То је прича о индустријском паду који је мало ко очекивао и почео је много пре сукоба у Украјини.
Индустријска производња у Немачкој је пала за 8 одсто од 2015. године, док је у остатку еврозоне порасла за 6 одсто - али је то погоршало ствари.
Сукоб у Украјини нанео је коначну штету немачкој енергетски интензивној индустрији.
Главни проблем је што у немачкој влади има мало присталица диверзификације.
Дебата се углавном води око постојећих компанија и сектора, али она не укључује нове, што доводи до покушаја да се реши погрешан проблем - све се врти око конкурентности, али не и иновација.
Економски пад Немачке има много импликација, посебно на политику.
Од увођења евра 1999. године, Италија је доживела 11 промена премијера. После светске финансијске кризе у УК (2008.) их је било шест, укључујући и актуелног Ришија Сунака.
Од 1998. Немачка је имала само два, али како примећује немачки новинар, треба очекивати да се слика промени после избора следеће године.
Минхау пише да је можда највећа политичка грешка коју су направили Ангела Меркел и њени савременици, погрешна процена утицаја геополитике на немачку индустрију.
Штавише, немачка криза је увек европска криза. Немачки суседи у централној и источној Европи су у великој мери интегрисани у немачке ланце снабдевања. Европска унија такође зависи од доприноса земље буџету заједнице и од немачких државних обвезница за подршку еврозони.