САД припремају своју војску да се супротстави "противницима попут Кине са удаљених и стратешких острва у западном Пацифику", извештава "Вашингтон пост".
Према писању листа, морнарица формира "мање, лакше, мобилније" и чак "смртоносније" јединице, чија је примарна функција да прикупљају информације о циљевима и деле их са припадницима Тихоокеанске флоте и ваздухопловства како би током поморске борбе која би се могла одвијати на хиљадама километара морских острва и обала у Азији "могли брзо да одбију непријатељске нападе".
"Ове нове јединице су замишљене као део шире стратегије за синхронизацију операција америчких војника, морнара, маринаца и авијатичара са армијама њихових савезника и партнера на Пацифику", наводи се у чланку.
Циљ њиховог деловања биће део територије који се протеже од Јапана до Индонезије и познат је као "Први ланац острва", који обухвата подручје око суседних Сједињених Држава и налази се у њиховој сфери утицаја.
Стручњаци, међутим, не искључују могуће потешкоће са којима би се САД могле суочити, посебно у случају правог ратног сукоба.
То су, на пример, "логистички изазови у огромном поморском региону, благовремена испорука опреме и нових технологија компликованих сукобима око буџета у Конгресу, преоптерећена одбрамбена индустрија и неизвесност око тога да ли ће регионални партнери попут Јапана дозволити америчким снагама да се боре са њихових острва".
Пекинг покушаје Вашингтона да ојача везе на Пацифику описује као "ескалацију" и чињеницу која "чини неке званичнике у тој области нервозним" због страха да ће бити увучени у сукоб.
С друге стране, Пекинг је спровео снажну војну модернизацију и значајна улагања у одбрамбену индустрију у последње две деценије. Кина је и "оспорила способност Сједињених Држава да контролишу мора и небо у било ком сукобу у западном Пацифику", наводи "Вашингтон пост".
Пекинг је уз то "знатно проширио свој домет" у тој области па је чак изградио вештачка острва за своје стратешке испоставе у Јужном кинеском мору и проширио своје војне базе у Индијском и Тихом океану.
"Кина не само да има највећу војску, морнарицу и ваздухопловство у региону, већ има и предност домаћег терена", истиче лист.
Кинеска армија има близу милион војника, више од 3.000 авиона и више од 300 бродова у близини зоне сукоба.
"У међувремену, амерички бродови и авиони морају да путују хиљадама миља или се ослањају на добру вољу савезника да стационирају трупе и оружје", поред тога што немају исти број копнених ракета дугог домета као Кина.
Иако им нису потребни тенкови или друга гломазна опрема, Американци, морају имати на располагању ракете заједно са другим врстама муниције. Сама поморска ракета за напад је тешка око 997 килограма и да би се транспортовала до острва потребни су чамци који се крећу споро, или хеликоптери који могу да транспортују веома ограничену количину у исто време.
"Са само две ракете нисте баш смртоносни, тако да морате да их имате много при руци, што представља много више материјала за сакривање, те се ваша способност непредвидивог кретања смањује", објашњава морнарички ветеран Иван Канапати.
Друго питање било би и где сакрити све то оружје и где га преместити.
"На мањим острвима има мање области за сакривање, па и мање путних мрежа за кретање, тако да је Кини лакше да тражи и на крају пронађе оно за чим трага", тврди директорка одбрамбеног Центра за нову америчку безбедност Стејси Петиџон.