Спречавање уплитања страних агентура у домаћа питања, за Европску унију смртни је грех – али искључиво ако то желе да постигну државе које нису део тог блока.
Све је у реду, наиме, када сама Европска комисија, којој се у свему привиђа "малигни руски утицај", предложи закон о регистру страних агената или Европски парламент покрене истрагу како би "сузбио руску пропаганду" због сумње да неке посланике финансира Москва.
Дрзне ли се, међутим, нека друга држава да заштити сопствене интересе од мешања странаца – дигне се европска "кука и мотика" како би се то спречило.
И исто као што су се представници Европске уније скандализовали на закон којим се у Републици Српској предлаже успостављање посебног регистра непрофитних организација које се финансирају из иностранства, тако је и најава владајуће партије у Грузији да ће поново поднети нацрт закона о транспарентности страног утицаја и овог пута "изазивала озбиљну забринутост".
"ЕУ подсећа да је Европски савет доделио Грузији статус кандидата подразумевајући да су предузети релевантни кораци наведени у препоруци Комисије од 8. новембра 2023. Корак девет, наиме односи се на препоруку Грузији да осигура да цивилно друштво може слободно да функционише, а корак један позива Грузију да се бори против дезинформација против ЕУ и њених вредности", објавила је европска дипломатска служба чим је најављено да ће "спорни" закон поново бити актуелизован.
Првобитни предлог закона о транспарентности страног утицаја, који је после жестоких протеста повучен у Грузији, подразумевао је наиме да се у тој држави формира регистар невладиних организација и медија који добијају средства од страних држава, односно да се свака организација која прима више од 20 одсто својих средстава из иностранства заведе као "страни агент".
Наизглед, ништа спорно – зашто би био проблем знати чији новац стоји иза некога? Уосталом, зар није транспарентност један од основних демократских принципа за које су се "псе чуваре" прогласили ЕУ и њихови прекоокеански савезници из САД?
Ипак, за представнике ЕУ, али и Вашингтон, који – гле чуда – закон о страним агентима има још од 1938. године, тако нешто је недопустиво.
Исто као што је недопустиво када у Републици Српској макар и помисле да оснују Регистар непрофитних организација основаних у РС, које финансијски или на други начин помажу страни субјекти као агенте страног утицаја. Предлог Закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација је упућен у скупштинску процедуру, а одмах су га на Западу, конкретно на страницама америчког Радија слободна Европа, окарактерисали као пропис који ће "аутоматски значити забрану рада" за НВО.
И Српској и Грузији, замера се, наводно што им предлог закона превише личи на закон који Руси имају од 2012. године, а који је, иначе, мање строг него у САД, где је број људи који су званично означени као "страни агенти" готово девет пута већи него у Русији.
Али, да ли је то једини проблем?
"Разоткривању иностраних наредбодаваца и извора финансирања тројанских коња који се лажно представљају као 'невладине организације' противе се само њихови спонзори из десетак земаља колективног Запада који не желе да се изношењем чињеница о њиховим пионима уђе у траг субверзивној делатности коју преко њих воде. Отпором који колективни Запад пружа сваком покушају држава да се од унутрашњих агената страног утицаја бране називањем ствари њиховим правим именом, признаје се да они стоје иза подривачке делатности на коју се те државе с правом жале", указује аналитичар и стручњак за обојене револуције Стефан Каргановић.
Чињеница да Западне државе које су одавно увеле законе којима се предвиђа регистрација страних агената то исто "право на самоодбрану" не признају својим "таргетираним жртвама" попут Грузије и Републике Српске, према речима саговорника РТ Балкан, доказ је "њихове бестидности и презира према начелима владавине права за шта се иначе званично и лицемерно залажу".
Сличан став изнео је раније за РТ Балкан и Стеван Гајић из Института за европске студије који је негодовање Запада на покушаје појединих држава да уђе у траг новцу којим се финансирају НВО, прокоментарисао кратко реченицом - "што је дозвољено Јупитеру, није волу".
"Дакле, правила која важе за Американце, не могу да важе за земље које они сматрају вазалним. Посебно су подли према Грузији јер су их већ једном гурнули у сукоб са Русијом", указао је тада Гајић.
Дакле, Запад покушава да учини све да страни агенти и њихови извори новца остану прикривени, како би несметано могли да се уплићу у државне послове и шире пропаганду за оне који их плаћају.
Како онда да поступе Република Српска и Грузија?
"Државе таргетиране за одстрел обојеним револуцијама које се изводе активирањем лажних НВО немају о чему да расправљају са колективним Западом нити треба да му правдају мере самозаштите као што је регистрација страних агентура које оперишу на њиховој територији. Оне једноставно треба да усвоје одговарајућу законску регулативу и да је ригорозно и доследно спроводе", закључује Каргановић.