Европски произвођачи наоружања упозорили су да ослањање на кинески памук који се користи у производњи барута угрожава њихове могућности да прошире производњу и самим тим, помогну Украјини.
Памучни линт (кучина), нуспроизвод и примарни састојак потребан за производњу нитроцелулозе, користи се у артиљеријским гранатама и другим експлозивима.
Потражња за муницијом је порасла јер Украјина троши гранате великом брзином, а производни капацитети Запада, од раније ограничени, сада су под још већим притиском због недостатка нитроцелулозе.
Водећи произвођачи оружја, укључујући шведски "Саб" и немачки "Рајнметал", упозорили су да је Европа превише зависна од линта из Кине, која чини нешто мање од половине глобалне трговине.
Армин Папергер, извршни директор "Рајнметала", водећег произвођача муниције, рекао је за "Фајненшел тајмс" да се Европа ослања на Кину за "више од 70 одсто" свог памучног линта.
"Постоји ризик (да би Кина из геополитичких разлога могла да ограничи извоз линта). И то је разлог зашто купујемо што је више могуће да бисмо попунили своје залихе", рекао је он.
ЕУ покушава да повећа производњу граната од 155 мм на 1,4 милиона годишње како би попунила залихе држава чланица, које су исцрпљене слањем муниције Кијеву и које не могу да се изборе са супериорним руским производним капацитетима.
"Постоји огроман недостатак нитроцелулозе, што изазива потешкоће на другим местима у индустрији. Недостатак само наглашава потребу за јачањем одзива и способности одбрамбене индустрије Европске уније да обезбеди благовремено снабдевање Европе муницијом и пројектилима", рекао је један неименовани директор одбрамбене индустрије.
Међународни трговински центар наводи да Кина чини скоро половину пулпе памучног линта којом се тргује на глобалном нивоу. Највећи увозници материјала су Немачка, Шведска и Белгија.
Компаније су упозориле да ће бити тешко брзо повећати производњу експлозива док зависе од кинеских извора и да постоји опасност да би Кина могла да ограничи извоз тог материјала ако се односи погоршају.
Из "Саба" наводе да ослањање на Кину "може да представља повећан ризик у будућности, јер и ми и индустрија повећавамо капацитете и производњу у Европи".
Забринутост у вези са залихама памучног линта долази у тренутку када Немачка и друге европске земље покушавају да диверзификују и "деризикују" своје снабдевање кључним материјалима и пронађу друге партнере уместо Кине, која је деценијама била јефтина и поуздана дестинација за спољне послове.
Русија, која такође повећава производњу муниције, повећала је увоз нитроцелулозе из Кине у последње две године. Његове куповине из Кине скочиле су са 3,4 милиона долара у 2022. на 7,18 милиона у првих 10 месеци 2023, према подацима о увозу које је прегледао британски РУСИ.
Из "Саба" наводе да ће компаније на дуге стазе можда морати да размотре алтернативне начине производње материјала како би осигурале европски "екосистем муниције".
Шеф шведске групе Микаел Јохансон рекао је за "Фајненшел тајмс" да је нитроцелулоза пример како ће одбрамбене компаније морати да изграде нове ланце снабдевања у "мултиполарном свету" где "неће бити присутан само поредак заснован на западним правилима".
"Морамо да размишљамо о земљама истомишљеника и са ким можемо да радимо дугорочно, коме можемо да верујемо", рекао је он.
Цела поента је, наводе из "Рајнметала", да "Европа дугорочно буде независна" од кинеског увоза.