Због прилично наивног уверења да ће га од Русије штитити западни савезници, Кијев се сада нашао пред избором између ризичног наставка борбе или отпочињања тешких преговора са Москвом, у којима ће Украјина морати да се одрекне територија, пише геополитичар Зоран Метер за хрватски сајт "Геополитика њуз".
Након прошлогодишње неуспешне противофанзиве, украјински политички и војни врх је, због све већег недостатка муниције и проблема са попуном трупа, приморан да се од офанзивних војних операција окрене одбрани.
На то су приморани и због захтева западних савезника, који се плаше исцрпљивања украјинских снага. Јасно да у сукобу са Русијом Украјина више не може да очекује ништа добро. То ће отворити нове могућности за руске нападе и за покретање руске офанзиве великих размера. Али, овога пута са исцрпљеним и деморалисаним украјинским снагама.
У Украјини нагло расте отпор мобилизацији. Штавише, чудно је да Украјина већ месецима не успева да донесе нови закон о мобилизацији. Власти се очигледно боје да би снижавање старосне границе (која сада износи 27 година) изазвало велики отпор јавности.
С тим је у вези и смена команданта генералштаба Валерија Залужног. На место Залужног, Зеленски је поставио себи много послушнијег генерала Александра Сирског, који је обећавао ослобађање Бахмута и успешну одбрану Авдејевке. Али, ниједно од својих обећања није испунио.
Исцрпљивање украјинских снага, гомилање руских трупа
Проблем са недостатком људства за Кијев је већи од недостатка муниције. Украјинске снаге осећају снажан замор после дугог боравка на фронту, јер су многи Украјинци на фронту још од почетка рата, који је ушао у трећу годину. И сада, због своје глупости, наглашава Метер, Кијев настоји да читаву Европу увуче у рат са Русијом.
Циљ Кијева је да изгради чврсте одбрамбене линије по узору на чувену линију Суровикина. На линији Суровикина, дугој више од 1.200 километара, украјинске снаге доживеле су страховит пораз. Циљ украјинске противфанзиве био је да изврше брзи продор до Азовског мора и Крима, а такав пробој би натерао Москву на преговоре, али под западним условима.
Већ на самом почетку, нова одбрамбена стратегија Украјине наишла је на велике проблеме. Неочекивано брзи пад најјаче украјинске утврде Авдејевке у фебруару указао је на велике пропусте у планирању. Осим тога, западно од Авдејевке нису изграђени чврсти одбрамбени положаји, јер је војни и политички врх очигледно веровао да Авдејевка не може да падне.
Након што је Кијев у ту зону пребацио нове снаге, руско напредовање је привремено успорено. Ипак, последњих дана, услед снажних руских напада и заузимања нових стратешких положаја, прети распад и те нове украјинске линије одбране.
Слично стање је и западно од града Бахмута, где се већ данима воде снажне борбе за кључне висинске тачке, које осигуравају улаз у стратешки важан град Часов Јар. Руска војска је већ у његовим предграђима.
Шта ће донети толика концентрација на тако малом простору, није тешко погодити. Руси су већ кориштењем авио-бомби ФАБ променили равнотежу на линији фронта. Пад Часовог Јара донео би још драматичнију промену, уз претњу заузимања последње велике агломерације Славјанск-Краматорск и напредовања према реци Дњепар.
То би захтевало хитно пребацивање украјинских снага које сада обезбеђују границу са Белорусијом, штите Кијев, Харков и Одесу, а то је крајње ризичан потез. Руси су, и према западним аналитичким изворима, у зонама уз границу са Украјином стационирали око 100.000 војника, што уз око 400.000 које су већ на фронту чини више него респектабилну силу.
Како је прошле недеље писао амерички "Политико", званичници у Кијеву се плаше да се украјинска војска не укопава довољно брзо и да не гради довољно снажне одбрамбене утврде које би могле да издрже очекивану руску офензиву.
Војни аналитичари британског Краљевског института (РУСИ) упозорили су да се инжењерија показала као једна од најснажнијих грана руске војске. Овај британски институт поставља и веома мучно питање по власти у Кијеву: имају ли Украјинци довољно времена да изграде нове линије одбране?
А свему треба додати и стари проблем са корупцијом у Украјини.
Следи жестока одмазда за терористички напад у Москви од 22. марта
Над Кијев се надвија и претња руске одмазде због крвавог терористичког напада у Москви 22. марта.
Прошлонедељна изјава директора руског ФСБ генерала Александра Бортникова и секретара Савета безбедности Николаја Патрушева, да је организатор тог терористичког напада без сумње Украјина, а да се за налогодавцем још увек трага, не дају разлог за било какав оптимизам у Кијеву.
И на Западу се тврди да ће обавезно уследити руски одговор за овај терористички напад.
Највероватније је да ће прави цех за терористички напад платити Украјина. Москва већ месецима оптужује Кијев да организује терористичке нападе у Русији, а и сами украјински обавештајни званичници су се хвалили оваквим нападима и најављивали нове.
Ово су за Украјину очигледно пресудни дани.
Јасно је да ја рат у Украјини заправо сукоб две нуклеарне суперсиле: САД и Русије, и да су сви само пуки посматрачи овог глобалног судара, од чијег исхода ће зависити изглед новог света, који се управо ствара.
За сада, Украјина трпи никад жешће руске ваздушне нападе по читавој територији, највише по енергетској и војној инфраструктури. Шта ће се десити ако се, после завршетка истраге, Русија усмери на центре политичког одлучивања у Украјини? Да ли ће САД уопште реаговати на то, посебно зато што су све више заокупљене предстојећим изборима.
Једини реални излаз био би компримис ове две суперсиле. Ипак, како закључује Метер, ако имамо у виду односе снага, чак и лаику је јасно да једини истински губитник у овој прљавој геополитичкој утакмици може да буде једино Украјина.