Све су осетније забрињавајуће тежње некада маргинализованог, а сада све гласнијег дела америчке јавности да релативизује злочин педофилије. Од захтева да се педофили у јавном дискурсу преименују у "особе које сексуално привлаче малолетници", до промовисања представа и текстова у којима су злостављачи жртве, а деца и јавност безосећајни негативци. Проблем са толерисањем педофилије на Западу се шири и распламсава.
Доналд Трамп јуниор, син бившег председника САД, указао је на Твитеру на лицемерје Запада које се огледа у томе што, иако се и саме боре са проблематичним моралним питањима, западне земље тренутно оштро осуђују Катар због забране промоције ЛГБТ питања на Светском првенству у фудбалу и захтева да посетиоци испоштују њихове традиционалне вредности.
"Запад који жмури на педофилију и сексуализацију деце и намеће вакцинацију људима против њихове воље, заиста није на моралној висини да Катару пребацује то што Светско првенство у фудбалу спроводи у складу са својим уверењима", написао је Трамп Млађи на Твитеру.
"Педофил се постаје још у материци"
У светлу западне "културе освешћености" и тежњи либералних "бораца за друштвену правду", нормализација и "давање људског лица" педофилима и педофилији последњих неколико година у САД је узела забрињавајући замах.
Амерички медији постају све благонаклонији према тој, вероватно и најужаснијој врсти злочина, те је пре неколико месеци "Ју-Ес-Еј Тудеј" објавио чланак под насловом "Како јавност погрешно разуме педофилију?", који је због бурне реакције читалаца накнадно уклоњен.
Како тим поводом наводи британски "Дејли мејл", у чланку се тврди да се педофилија код људи развија "док су још у материци", да људи педофилију погрешно разумеју као "акцију", а да је она заправо "само" стање у коме особу "сексуално привлаче малолетна лица".
"Ју-Ес-Еј Тудеј" је чак промовисао чланак на Твитеру описом "мислимо да знамо шта је педофилија, али је много тога што не разумемо како треба".
Доналд Трамп јуниор је и тада реаговао серијом твитова, упозоравајући да амерички лист покушава "да разуме" и дестигматизује педофилију, преноси "Дејли мејл".
Предатори су само "узнемирене душе"
Најновији "допринос" нормализацији педофилије у Америци долази из сфере уметности, а подржавају га и медији главног тока – у питању је позоришни комад "Даунстејт" аутора Бруса Нориса који се тренутно игра на Бродвеју у Њујорку.
Норису се, како афирмативно пише "Вашингтон пост", поставља питање "који степен саосећања друштво треба да има према злостављачима и силоватељима", при чему се "наш емоционални фокус помера на починиоце".
Критичари "Вашингтон поста" одушевљено констатују да у представи "Даунстејт" "предатори који су одслужили затворске казне нису приказани као чудовишта, већ као компликоване, узнемирене душе", а да супротно интуицији гледалаца, најнегативнији и "најнепријатнији" лик у комаду није педофил и злочинац, већ жртва.
Аутор "Даунстејта" је у својој замисли да пробуди саосећање за педофиле отишао толико далеко, да је чак протагонисту злостављача, "некадашњег учитеља клавира спокојног расположења", оставио у инвалидским колицима. Да је овај потез "помало јефтин" признаје чак и "Вашингтон пост".
Амерички лист ипак, без имало задршке, ентузијастично наводи да "драматург не може да сакрије свој презир према жртви Ендију, сада одраслом и успешном човеку из Чикага који је као дете био сексуално злостављан на столици за клавир".
Иако би већини људи релативизација злочина над децом са правом сметала и била фундаментално одбојна, "Вашингтон пост" објашњава да ће за оне широких видика и истанчаног позоришног укуса, та представа бити "запањујућа демонстрација моћи наративне уметности да се ухвати у коштац са табуом и да нас примора да сагледамо контроверзну тему из нове перспективе".
Представу у којој саосећамо са педофилима, а осуђујемо жртве, "Вашингтон пост" до те мере сматра авангардном, луцидном и провокативном, да је пореди са комадима Хенрика Ибзена "Луткина кућа" и "Духови" који су својевремено, како наводи амерички лист, "раскомадали темеље конвенционалне мудрости".
Иако је данас много теже шокирати публику, аутор "Даунстејта" то успева да постигне, закључују амерички позоришни стручњаци у "Вашингтон посту".