Мање од половине немачких грађана станује у сопствена четири зида и то је најнижа квота у Европској унији, пише "Дојче веле".
Нигде нема мање власника некретнина него у Немачкој. А што се тиче жеља самих грађана, оне су јасне.
Судећи по истраживањима јавног мњења, око три четвртине подстанара, односно оних који су унајмили некретнину, најрадије би становало у сопственом стану или кући.
Иза тога се крију финансијски разлози, али и мотиви попут безбедности или слободе креирања сопственог стамбеног простора.
У једној анкети Института немачке привреде, Института за демоскопију Алензбах и фирме Консалт ГмбХ испитано је више од 1.000 особа – и већина је била мишљења да се куповина некретнине исплати.
Важну улогу када је реч о могућој куповини некретнина за многе људе има питање стандарда живота у "трећем добу". Да би се и после одласка у пензију задржао квалитет живота, приватно пензионо осигурање има све важнију улогу уз оно државно.
Законски дефинисана старосна (државна) пензија знатно је мања од последње исплаћене плате. У овом тренутку просечна пензија износи око 50 одсто просечног дохотка у Немачкој. Онима који желе да се сами додатно осигурају за старе дане на располагању су разни инструменти, на пример фондови – или сопствена некретнина. Калкулација је јасна: за живот у сопствена четири зида у старости не мора да се плаћа станарина.
Многи се зато питају: да ли је можда паметније да се новац који се плаћа за изнајмљивање стамбеног простора инвестира у отплаћивање кредита којим се купује некретнина?
Једна студија истраживачког института Емпирика из 2022. године бавила се овом темом. Требало је сазнати ко је у бољој ситуацији у тренутку одласка у пензију: они који плаћају кирију или власници некретнина? Резултат за групу од 50 до 59 година с нето примањима између 1.700 и 2.300 евра био је прилично јасан: власници су имали више од пет пута већу нето имовину од оних који плаћају кирију. Подстанари су располагали нето имовином од 36.000 евра, а власници – имовином вредном у просеку 190.000 евра.
Осим тога, власници кућа или станова били су у предности и на плану новчане имовине, значи своте новца која се налази на банковном рачуну. Власници некретнина са отприлике истим примањима располагали су новчаним износима од око 52.000 евра, а подстанари – од "само" 31.000 евра.