Специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак изјавио је да се очекује да ће следећи сазив Европске комисије посветити још већу пажњу проширењу и нагласио да је перспектива чланства Западног Балкана у ЕУ сада јача и јаснија него икада у последњих 20 година, од самита у Солуну.
"Европска унија је спремнија него икада у последњих 20 година и важно је да Балкан не пропусти воз јер ће то можда бити један једини за укрцавање у чланство", рекао је Лајчак на Делфи економском форуму.
Он је, на питање шта се очекује од ЕУ након избора када је реч о проширењу, навео да се генерално очекује да наредна ЕК посвети још већу пажњу проширењу и подвукао да се у Бриселу говори да ће главне агенде наредне ЕК бити проширење и одбрана.
Упитан да ли постоји перспектива да Западни Балкан буде део ЕУ, имајући у виду да је прошло више од 20 година од самита у Солуну, на којем је потврђена европска перспектива региона, Лајчак је навео да перспектива увек постоји, али да је у данашње време јача и јаснија него икада раније од самита у Солуну.
Оценио је да је самит у Солуну био период ентузијазма, када су сви веровали да ће процес приближавања региона проћи брзо и глатко, али се, како је навео, показало да није било тако, а потом је уследио период када се ЕУ правила да је озбиљна када је реч о проширењу, а Балкан да је озбиљан када су у питању реформе.
"Али агресија Русије на Украјину дошла је као позив за буђење", нагласио је Лајчак и додао да први пут од Солуна и проширења ЕУ 2004. године постоји замах када је реч о проширењу.
"Први пут видим Европску унију спремнију за Балкан него Балкан за Европску унију јер су веома скептични", рекао је Лајчак.
Он је, на питање да ли ће проблем за регион бити ситуација са тзв. Косовом, рекао да је ЕУ јасно ставила до знања да неће увозити "нерешене проблеме и нерешена билатерална питања" и поручио да се ти проблеми морају решити пре уласка у ЕУ.
"Друга страна исте медаље је да се неће бавити овим тешким питањима ако не верују у награду. Ако је визија чланства кредибилна, онда ће мотивација за решавање ових питања бити јака и обрнуто", рекао је Лајчак.
Он је додао да се ЕУ припрема за проширење јер схвата "да губи регион" и у том контексту указао да су Словачкој, Летонији и Литванији биле потребне мање од три године да заврше приступне преговоре, док је Србија за 123 месеца завршила 8,6 одсто процеса.
У том контексту указао је на значај постепене интеграције, где земље које теже ЕУ не добијају сву корист одједном, већ како испуне обавезе из поглавља.
Истакао је и да су сада део групе за проширење Украјина, Молдавија и Грузија и да су они покретачи тог процеса.
"Украјина је пре свега отворила врата и Украјина је локомотива овог воза ка чланству, а зависи колико ће вагона бити прикачено на ову локомотиву. То је у рукама сваке земље на Балкану", рекао је Лајчак и додао да је геополитика отворила врата приступању ЕУ, али да вас "геополитика неће тамо довести, већ реформе".