Више од две године од почетка конфликта у Украјини, у Британији је веома мало тога рађено на заплени замрзнуте руске имовине, пише "Политико".
Британија вероватно никада неће запленити руску имовину. На пример, сви адвокати које је контактирао овај лист сматрају да не постоји правна основа за такву заплену.
До сада, Британија је замрзла део руске имовине и принудила Романа Абрамовича да прода фудбалски клуб Челси. У Британији до сада нису објављени ни званични подаци о укупној вредности руске имовине. Ипак, процењује се да замрзнута имовина приватних лица износи 18 милијарди фунти, уз још 26 милијарди фунти које припадају руској централној банци.
Међутим, средства руске централне банке у ЕУ износе 260 милијарди евра.
Стручњаци наглашавају да постоји велика разлика између замрзавања имовине и заплене.
Замрзавање имовине је само привремени корак. Власти могу да користе профит који је добијен од улагања руског новца, као што је то урадила ЕУ. Међутим, трајно одузимање руске имовине могло би да изазове огромне правне последице.
Британски посланици су почели да увиђају ту реалност. Конзервативац и председница утицајног Комитета за трезор Харијет Болдвин је у марту изјавила да Британија не може да заплени руску имовину, јер би "то значило да је режим клептократски".
Раније ове године, министар спољних послова Велике Британије Дејвид Камерон поново је позвао за заплену замрзнуте имовине руске централне банке.
"Британија је замрзла милијарде руске имовине и обавезала се, заједно са савезницима, да ће их усмерити на одбрану, обнову и опоравак Украјине после сукоба", изјавио је Руперт Скилбек, који припада групи која је упутила петицију влади у којој се тражи заплена.
Један неименовани западни званичник је изјавио да су санкције против Русије само привремена мера и додао: "Очигледно не можемо да запленимо руску имовину, јер би таква мера била трајна."
Потпуно непозната правна територија
У САД многи политичари, и из Републиканске и Демократске странке, траже да се заплени руска имовина. У ЕУ, у којој се налази највећи део руске имовине, овој ствари се приступа са много више опреза. Пошто се већина имовине држи у белигијском "Еуроклиру", потребно је да се са тиме сагласи читава ЕУ.
Неке земље, попут Француске и Немачке, сматрају да се руска имовина не може запленити. Европски блок је очигледно подељен. Белгија је предложила да се део профита од имовине искористи за помоћ Украјини. Естонска премијерка Каја Калас позвала је Запад да заплени имовину пре избора у САД. Та тема ће се наћи на столу у јуну, на самиту Г7.
"Што се тиче заплене основне имовине, Европска унија није спремна да предузме тај корак", сматра адвокат за санкције у "Мекфарленсу" Френсис Бонд. "Недавне изјаве из Европске комисије и држава чланица показују да европски консензус није на видику."
Нејасне су правне и финансијске последице заплене руских средстава. То би могло да смањи улагања у британску валуту.
Британија је посебно забринута због кршења правних норми. Не постоји директан правни преседан за заплену имовине, додао је Бонд. "То је потпуно непозната правна територија."
Постоји и значајан утицај лондонског Ситија на ово питање. Финансијске институције се плаше шта ће се десити са њиховом репутацијом погодног места за инвестирање. Посланица лабуриста Маргарет Хоџ је у марту рекла да верује да "сектор финансијских услуга врши велики притисак на владу да не заплени руску имовину."
Лабуристички посланик Крис Брајант је у фебруару прошле године предложио закон који је налагао влади да заплени руску имовину у року од 60 дана, али је овај захтев блокирала торијевска влада.
Адвокати се позивају на основне међународне обавезе према институцијама попут Европске конвенције о људским правима (ЕЦХР) и истичу да ће свака земља која је потписала овај споразум имати велике потешкоће да конфискује нечију приватну имовину.
"Чак и ако запленимо профит, а не основну имовину, уследиће неколико година или деценија међународних тужби", рекао је Бонд.