"Блумберг": Макронов притисак за наоружавање Европе постаје све опаснији

Француски председник Емануел Макрон све гласније и хитније позива Европу да се припреми за "врли нови свет" али је његов највећи проблем тај што његова ратоборна реторика нема чврсту подршку ни француског друштва, ни економије , ни војне индустрије.

Макронови спољнополитички ставови су обично разумни, каже Фредерик Шаријон, професор међународних односа из Паризу. Проблем је што кад покуша да их окрене у своју корист, то му се обије о главу, додао је.

На сваком кораку Макрон је преузимао иницијативу - и заслуге. "Европа сада размишља о сопственој одбрани", рекао је он у говору у фабрици барута у Дордоњи. "Ово је била права револуција последњих година, и то је револуција коју је погурала Француска".

Иако је Макрон гласан у агитовању за већу војну помоћ Украјини, порука француског председника је с времена на време падала незгодно, јер непредвидиво осцилира између миротворца и провокатора, наводи "Блумберг".

Добар пример те "мањкаве метрике" Макрона је вест да је Париз прошле седмице након дуже паузе успоставио телефонски контакт са Русијом. Како детаљан садржај разговора није објављен, настао је хаос јер су обе стране имале другачије виђење позива.

Последице тог инцидента показују зашто су савезници - па чак и неки унутар француског безбедносног естаблишмента - забринути због Макронових коментара, рекла су двојица званичника упозната са ситуацијом.

Макронов министар одбране позвао је руског колегу само да би поделио обавештајне податке о терористичком нападу на "Крокус сити хол" - или тако тврде Французи. Руси су рекли да је позив био фокусиран на преговоре у Истанбулу 2022. и имплицитно на могућност преговарања око окончања украјинског сукоба. То је нешто што Француска снажно пориче и што је у супротности са њеним јавним порукама.

Макронови покушаји да руског председника држи у неизвесности чешће завршавају тако што његови савезници остају узнемирени - пример је алузија на слање НАТО трупа у Украјину.

Наш избор

Француски геополитичар за РТ Балкан: Русија је већ победила, а то је понижење за ЕУ и НАТО

Уз то, планове да Француска буде "војна величина" кваре чињенице. Док Русија има око 1,15 милиона војника - што чини скоро целокупно становништво суседне Естоније - Француска има само 200.000. Прошле године, њена пешадија је регрутовала 3.000 људи мање од циљаних 16.000.

И иако стално позива савезнике да учине више за Украјину, сама Француска шаље неупоредиво мање помоћи, наводи Институт Кил. Кијеву је обећала мање од две милијарде евра подршке, за разлику од немачких 22 милијарде евра. Због тога Немачка не гледа благонаклоно на оно што је један званичник назвао "галским кочоперењем". Високи званичник пољске владе био је "великодушнији", рекавши да је Француска својим политичким напорима компензовала оно што није успела да допринесе у муницији.

Макрону прети још један проблем - француско јавно мњење се окреће против сукоба у Украјини. Након што је поставио Украјину на чело своје кампање за јунске изборе за ЕУ, нападајући своју противницу Марин Ле Пен због њених претходних веза са руским председником, анкете су показале да се већина Француза противи слању трупа.

Замор од сукоба је очигледан - док је 82 одсто Француза подржало Украјину након почетка војне операције, непосредно пре Макроновог реизбора, тај проценат сада износи 58 одсто, показују подаци ИФОП-а.