НАТО ће ове недеље разматрати питање испорука система противваздушне одбране Украјини, али неће бити никаквог напретка у вези са обећањем од пре 14 година да ће тој земљи бити омогућено прикључивање Алијанси, преноси "Блумерг".
Министри иностраних послова НАТО-а од уторка одржавају дводневне разговоре у Букурешту, који је место одржавања самита 2008. године, на којем је Украјини и Грузији обећано да ће им бити одобрено чланство. Украјински председник Владимир Зеленски поднео је у септембру званични захтев да Алијанса испуни то обећање.
На састанку ће НАТО поновити да су врата и даље отворена, али да "сада није време да се Украјина придружи Алијанси", кажу дипломате упознате са током разговора. Савезници су се према обновљеном захтеву Украјине односили веома опрезно, јер би их могао увући у директан сукоб са Русијом. Евентуално чланство Украјине у НАТО-у председник Руске Федерације Владимир Путин оценио је као директну претњу Москви.
Одлука НАТО-а била је стратешка грешка
Михаил Подољак, саветник шефа кабинета Зеленског, сматра да би војно искуство Украјине представљало велике предности за НАТО.
"Украјина има највећу војску у Европи и практично једину војску са искуством у вођењу рата таквог обима и интензитета", рекао је Подољак. "Ми смо једина земља са искуством у вођењу конвенционалног рата против Русије."
Ипак, постоје мишљења да је овај споразум између НАТО-а и Украјине, који су разматрали лидери са Запада, укључујући бившег америчког председника Џорџа Буша и француског Николу Саркозија, био стратешка грешка, која је утрла пут за садашњи сукоб.
У то време, немачка канцеларка Ангела Меркел се противила чланству Украјине и Грузије, због забринутости да би то могло довести до ескалације у односима са Русијом. Лидери су се на концу сложили да ће Украјина постати чланица НАТО-а, али су се уздржали од понуде конкретних корака или акционог плана за чланство. Председник Русије Путин упозорио је да би ширење НАТО-а приморало Русију да предузме мере за заштиту сопствене безбедности.
Нема консензуса унутар НАТО-а о чланству Украјине
У светлу садашњег сукоба у Украјини, поједине чланице Алијансе предлажу да се омогући директнији пут Кијеву ка чланству, каже високо позиционирани европски дипломата, али о томе нема консензуса. "Чланице су сагласне да је садашњи фокус на помоћи Украјини да добије рат," рекао је дипломата.
Лидери девет источноевропских земаља, укључујући Пољску, балтичке државе и Румунију, потписали су заједничку изјаву, изјављујући да чврсто стоје иза одлуке НАТО самита у Букурешту 2008.
"Начин да Украјина крене ка чланству је да радимо са њима, како на политичком партнерству, тако и на практичној подршци", рекао је у петак генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.
Столтенберг је, такође, рекао да НАТО истражује како да појача дугорочну сарадњу у изградњи институција у Украјини и да "помогне војну транзицију од опреме из совјетског доба на НАТО стандарде, доктрине и опрему."
"То ће, такође, повећати интероперабилност између Украјине и НАТО-а и помоћи Украјини да се креће ка евроатлантским интеграцијама", додао је он.
НАТО савезници би се на крају могли обавезати да ће подржати украјинску војску, како би се "Украјина бранила од сваке будуће агресије", али разговори вероватно неће бити закључени пре него што се лидери држава чланица Алијансе поново окупе у Вилњусу следећег лета, сматра неименовани дипломата.
Помоћ у наоружању
Ове недеље, фокус ће бити на "краткорочној подршци за помоћ Украјини да победи у рату против Русије."
Министри ће разговарати и о подршци другим "рањивим партнерима у региону", као што су Грузија и Молдавија. На дневном реду су и разговори о Кини.
Министри спољних послова из Групе 7 састаће се на маргинама овог самита како би разговарали о енергетској и прехрамбеној безбедности Украјине, пошто је електроенергетска и водна инфраструктура земље под тешким ударом руских снага.
"Највећа подршка Украјини сада је подршка војног и индустријског комплекса земаља НАТО-а, у производњи пројектила, добијању савремене противваздушне одбране, укидању забране на снабдевање савременим тенковима, оклопним возилима и далекометним наоружањем", рекао је саветник Зеленског Подољак.