"Руски медвед" празни НАТО арсенале, а солидарност Западноатланске алијансе са украјинском војском све више исцрпљује њихове залихе оружја. Како и не би, када је овај савез, како преноси "Њујорк тајмс", за само девет месеци Украјини обезбедио 40 милијарди долара војне помоћи, односно читав један годишњи буџет Француске за одбрану.
Све празнија складишта украјинских савезника озбиљан су разлог за забринутост у највишим круговима Евроатлантског пакта. У све већој оскудици чак је и америчка војска принуђена да балансира како би помогла Украјини без преусмеравања оружја намењеног земљама попут Тајвана и Јужне Кореје.
Колико је пријатељство са Украјином скупо за запад, најбоље можда показује чињеница да је армија Владимира Зеленског прошлог лета у Донбасу просечно, на дневном нивоу испаљивала 6 до 7 хиљада артиљеријских граната дневно не би ли се изборили са 40 до 50 хиљада комада који су, како пише италијанска "Република", стизали са руске стране.
Поређења ради, у Авганистану се просечно троши њих 300, а САД производи само 15.000 месечно.
Да је сукоб у Украјини довео до енормне потрошње муниције потврђује и немачки оружани гигант "Рејнметал" који наводи податак да Украјина дневно испаљује дневно око 6.000 до 10.000 комада муниције великог и средњег калибра, а Русија чак и 20.000. У случају малих калибара потрошња муниције вероватно је још већа, процењују они за "Велт".
Због тога што расте притисак на ратну индустрију запада да повећа стопу производње, размишља се чак и о могућности да НАТО инвестира у старе фабрике наоружања у источноевропским земљама како би поново почео да производи совјетску муницију.
Проблем међутим ствара некомпатибилност између различите муниције и а ту су и политичка ограничења извоза оружја која се тичу Швајцарске али и Италије.
Мале земље су, према "Њујорк тајмсу" до сад исцрпеле свој потенцијал, а напоре би могло да повећа десет држава укључујући Италију, Француску, Немачку и Холандију.
Али, оне покушавају да "не претерају" како би се избегло ескалирање сукоба са Русијом, па зато рецимо и не размишљају о слању ракета дугог домета или млазњака, и то упркос сталним и хитним захтевима Украјинаца.
И Бундесвер би да помогне, али је и сам у проблему. Оружаним снагама Немачке, како пише "Шпигл", недостаје муниција у вредности од 20 до 30 милијарди евра.
Спекулише се, преноси "Велт", да у случају рата, Бундесвер има залихе за свега неколико сати, а највише неколико дана сукоба.
Иако је ситуацију свакако погоршала специјална војна операција у Украјини, несташица оружја наводно није "свежа рана" немачке армије, јер проблем траје већ годинама.
Зато су представници индустрије оружја ове земље, на састанку одржаном прошле недеље, позвали министарство одбране да се потпишу такозвани оквирни споразуми за производњу муниције.
Херман Мајер, шеф произвођача муниције "МЕН" објашњава да пријатељске нације већ имају такве уговоре.
Произвођачи би радо повећали капацитете.
Италијанска "Берета" у пролеће је купила немачку фабрику муниције РВС која је добављач малокалибарске муниције. У случају већих калибара као што је артиљеријска муниција, доминира немачки гигант "Рајнметал". А ова групација са седиштем у Дизелдорфу недавно је објавила куповину шпанског произвођача муниције "Екпал Системс" вредног 1,2 милијарде евра.
Портпарол немачког Министарства одбране је истакао да су издаци за наручивање муниције већ значајно порасли последњих година. У 2015. за ове сврхе је на располагању било 296 милиона евра, 2018. више од 400 милиона евра, а 2021.године 700 милиона евра.
У буџету за 2023.годину само за набавку муниције планирани су издаци од 1,125 милијарди евра.
Лидер СПД-а Ларс Клингбејл, како преноси "Шпигл", затражио је од индустрије да брже повећа производњу наоружања за Бундесвер.
Он се, каже, надао да је након фебруарског говора савезног канцелара Олафа Шолца, очекивао је да ће индустрија "великом брзином обновити капацитете који су раније смањени." Али, то се није догодило.
Састанак произвођача са представницима министарсва је заправо прекасно заказан. Јер у зависности од врсте муниције, биће потребно време да савладају проблеми.
"Али важно је да уопште почнете", поручио је председник Удружења Бундесвер Андре Вустнер.