Борбене беспилотне летелице присутне су већ неколико година, али значајно повећање иранске производње и извоза у последње две године мења утицај асиметричног ратовања дајући далеко већу моћ много ширем спектру државних и недржавних актера, пише "Телеграф".
Дронови су веома флексибилни и могу се покренути са широког спектра платформи, укључујући камионе, транспортне контејнере и пловила. Могу се лако раставити и поново саставити и лако транспортовати и сакрити. Као што је случај у Украјини, беспилотне летелице могу бити употребљене у ројевима да преоптерете противваздушну одбрану.
Најдраматичнији напад до сада уз употребу иранских дронова догодио се овог викенда. Процењује се да је одбијање тог бомбардовања коштало до 1,5 милијарди долара. "Ово илуструје један од најхитнијих проблема са којима се данас суочава наша национална одбрана", наводи британски лист.
И борбене и извиђачке беспилотне летелице, које такође угрожавају распоређене снаге, могу бити веома јефтине - цена им је око 2.000 долара.
Чак и беспилотне летелице "шехид" које се у великој мери користе у Украјини, могу да испоруче велика експлозивна пуњења са великом прецизношћу на удаљеностима од око 2.000 километара, по цени од само 20.000 до 50.000 долара по комаду.
Неки од пројектила који су коришћени за пресретање ових беспилотних летелица могу да коштају више од по милион долара, а понекад и много више. Уопштено говорећи, што раније дронови буду оборени, мање су шансе да погоде мету, али је цена већа, објашњава лист.
Иранска производња и извоз беспилотних летелица, као и руска употреба беспилотних летелица и других пројектила у Украјини, представљају, наводи "Телеграф", закаснели аларм западним земљама које сада улажу све више пажње и ресурса у технологију против дронова, као и у одбрану од ракета.
Израел већ дуго предњачи у овоме, а очекује се да ће у блиској будућности поставити "гвоздени зрак", ласерски пресретач за дронове и ракете. То је прво оружје те врсте било где у свету и очекује се да ће променити игру и смањити цену пресретања.
Британија развија ласерски пресретач под називом "дрегон фајер", за који се очекује да ће ући у службу за пет до десет година. САД, Русија, Кина и Индија такође раде на таквим системима.
Међутим, упркос обећањима о ласерима, они тренутно не могу у потпуности да замене кинетичке ракете противваздушне одбране. Кратког су домета - вероватно не више од 10 миља - и ограничени су атмосферским условима као што су киша и магла.
Све док се не развије технологија за драматично смањење несразмерне цене неутралисања дронова, системи противваздушне одбране се и даље могу посматрати само као делимичан одговор.
До тада, офанзивна акција уништавања производних објеката, центара за складиштење, транзитних путева и лансирних места остаће најважније мете, закључује "Телеграф".