Попис у Уједињеном Краљевству: "Ми више нисмо хришћанска земља"

Мање од половине становника Енглеске и Велса изјаснило се као хришћани

По први пут, мање од половине становника у Енглеској и Велсу изјаснило се као хришћани, показали су подаци пописа, а Лестер и Бирмингем постали су први градови у Великој Британији у којима преовлађују припадници мањина.

Попис се спроводи сваких десет година, а последњи из 2021. године забележио је брз раст муслиманске популације, као и оних који нису верници, саопштила је Канцеларија за националну статистику (ОНС).

Око 27,5 милиона људи, то јест 46,2 одсто становништва Енглеске и Велса изјаснило се као хришћани, што је за 13,1 процентни поен мање у односу на 2011.

Број оних који нису верници порастао је на 37,2 одсто, тј. на 22,2 милиона, док је број муслимана порастао са 4,9 на 6,5 процената и њих је сада 3,9 милиона.

"Једна од најупечатљивијих ствари у вези са резултатима пописа је колико је становништво у супротности са самом државом. Ниједна држава у Европи нема такво верско устројство у смислу закона и јавне политике, а да истовремено има нерелигиозно становништво", рекао је извршни директор "Хуманистс УК" Ендру Копсон.

Број људи који се идентификују као белци пао је са 86 на 81,7 процената. Друга најчешћа етничка припадност је "азијат, азијски Британац или азијски Велшанин" (9,3 одсто), док иза следе брзорастућа афричка популација и Кариби.

Расне и етничке неједнакости као изазов

Подаци Канцеларије за статистику показују да 59,1 одсто становника Лестера припада мањинским етничким групама, што је велика промена од 1991. године, када су црнци и етничке мањине чинили нешто више од четвртине становника. Порасту броја азијата нарочито је допринело настањивање 20.000 људи који су протерани из Уганде.

Мањине чине више од половине становништа и у градовима попут Лутона (54,8 одсто) и Бирмингема (51,4 одсто). Бирмингем је други по величини град у Уједињеном Краљевству, а у њему су пре 20 година седам од 10 људи били белци. Од Другог светског рата, становништво Бирмингема је порасла са имиграцијом са Кариба, из јужне Азије и источне Африке.

Резултати пописа биће нови изазов за креаторе политика који ће морати да се позабаве укорењеним расним неједнакостима, пише "Гардијан". У условима економске кризе, црнци и етничке мањине имају 2,5 пута већу вероватноћу да буду у релативном сиромаштву, као и да падну испод линије сиромаштва, наводи истраживачки центар "Ранимид траст".

Иако је последњих година унапређен степен образовања међу овом популацијом, њихове просечне зараде су и даље ниже од примања белих Британаца: црнац са Кариба у 2019. зарађивао је 13 одсто мање, док су примања Бангладешана била чак 42 одсто нижа, према истраживању Института за фискалне студије.

Становништво се драматично удаљило од хришћанства

Секуларисти су искористили ове бројке као доказ да је потребна реформа улоге религије у друштву.

"Званично је - ми више нисмо хришћанска земља", рекао је Стивен Еванс, извршни директор "Националног секуларног друштва".

"Резултати пописа дају слику становништва које се драматично удаљило од хришћанства и од религије уопште. Тренутно стање у коме је Енглеска црква чврсто повезана са државом, неправедно је и недемократско, и изгледа све апсурдније и мање одрживо", додао је Еванс. 

Питање вероисповести укључено је у попис становништва у Уједињеном Краљевству 2001. Иако одговор није обавезан, 94 одсто испитаних од укупно 60 милиона становника је одговорило на ово питање, показују подаци ОНС. 

Подаци за Шкотску и Северну Ирску се објављују одвојено.