Израелски напад на ирански конзулат у Дамаску и војни одговор Ирана засенили су све остале важне догађаје, попут посете руског министра спољних послова Сергеја Лаврова Пекингу, где је фактички већ договорен класични војни савез Русије и Кине, пише геополитички аналитичар Зоран Метер за хрватски сајт "Геополитика".
Уочи доласка Сергеја Лаврова у Кину, овде је боравила и америчка министарка финансија Џенет Јелен. Готово су се сусрели на пекиншком аеродрому.
Јасно је да Бајденова администрација покушава да одржи економске односе са Кином и да истовремено покушава да присили Пекинг да одустане од трговине са Русијом. Кина је за САД "највећи амерички супарник у 21. веку", Русија остаје "највећа војна претња по Америку" и, дефакто, амерички непријатељ.
Наизглед, Кина је у нешто повољнијем положају од Русије, али политичка реторика и методе које користи Вашингтон наилазе у Пекингу на све већи отпор. Кина је приморана на сарадњу са Русијом, што доводи у питање стратегију Вашингтона.
О томе говори и изјава коју је Џенет Јелен дала у Пекингу: да Кина мора да смањи свој индустријски раст зато што он угрожава економске интересе САД. Пре свега, то се односи на високу технологију и такозвану зелену сферу: производњу електричних аутомобила, батерија и соларних панела, у чему Кина све више доминира.
Кина данас, на ужас САД, производи више таквих аутомобила него Америка и ЕУ заједно, што је до пре неколико година било незамисливо. Такав сценарио је требало да спрече санкције Вашингтона, које су започеле још у доба Доналда Трампа, а које су заоштрене током мандата Џозефа Бајдена. У сфери соларних панела ствар је по Запад још гора, јер ту Кина готово да има монопол.
Кина наставља да води суверену економску политику у свим областима
Јеленова је у интервјуу за Си-Ен-Ен дословно рекла: "У разговорима са кинеским представницима, врло сам јасно рекла да Кина није проблем само за САД, већ и за друге земље, Европу, Јапан, па чак и тржишта у развоју."
Додала је да САД неће да се одрекну ниједне методе, укључујући и могућност наметања додатних санкција Кини како би зауставиле доток кинеске робе.
Кинески државни медији пишу о дрскости поменутог захтева Јеленове према Кини и најављују наставак суверене политике поводом питања кинеског развоја у свим сферама.
Међутим, америчка државна секретарка је упозорила и да ће се кинеске банке суочити са америчким санкцијама уколико наставе сарадњу са Русијом. Русија се данас ослања највише на Кину.
Америчко-кинеска трговинска размена прошле године је пала на око 650 милијарди долара, што је пад од чак 12 одсто у односу на прошлу годину. Кинеска трговинска размена остаје и даље велика, и износи око 800 милијарди долара. У оба случаја, Кина остварује суфицит.
Оно што САД посебно мучи је пољопривреда, која је оријентисана према Кини. Кинези су се окренули руским произвођачима, од руске соје, преко житарица до прехрамбених производа.
Уз енергетску и војну сарадњу, пољопривреда постаје све важнији сегмент кинеско-руске трговинске размене. А она је прошле године досегла већ довољно респектабилни износ од 240 милијарди долара. Ради поређења, пре пет година највећи руски трговински партнер била је Немачка, са укупном вредношћу од 60 милијарди долара.
Значај посете Лаврова
Управо у том контексту треба посматрати посету Лаврова Кини од 9. априла, када је обавио разговоре са кинеским шефом дипломатије Ванг Јием и са председником Кине Си Ђинпингом. Један од циљева ове посете била је припрема посете председника Русије Владимира Путина, до које би могло доћи у мају. Двојица државника ће се потом састати у јуну, на самиту Шангајске организације у Бишкеку, и на јесен, на самиту БРИКС-а у руском Казању.
Москва је већ раније упозоравала Пекинг да му Вашингтон ради о глави. Другим речима, Кини следи оно што је Русија већ доживела. Као последица тога, Кина се у геополитичком смислу већ чврсто везала за Русију, која је почела да се још од 2014. окреће ка Глобалном истоку.
Кина и Русија се сада и званично залажу за мултиполарни свет и једна другој чувају леђа, пре свега у Савету безбедности УН.
Веома важну реченицу је на састанку са Лавровим изрекао кинески шеф дипломатије Ванг Ји: "Двојно деловање против двојног обуздавања". Овим речима се по први пут јавно потврђује на који начин Кина посматра данашњи свет, на кога намерава да се убудуће ослања, а кога сматра непријатељем који има другачије планове.
Поменута изјава Ванг Јиа указује да Кина и Русија имају намеру да своје свеобухватно стратешко партнерство уздигну на ниво класичног војног савеза.
Нова блоковска подела је већ постала реалност. САД следи читав колективни Запад, али сада се том Западу заједнички супротстављају Кина и Русија. То нас води ка новој блоковској подели и новом Хладном рату.