Немачка Федерална обавештајна служба (БНД) лоцирала је лидера Ал Каиде Осаму бин Ладена у Авганистану још у августу 1998. године и о томе одмах директно информисала САД, открива "Билд".
Будући да је у том тренутку Бин Ладен стално био у покрету и константно мењао кампове и пребивалишта, Немци су месецима прислушкивали његове људе од поверења.
Дана 19. и 20. августа 1998. године било је познато у ком кампу у Авганистану се налази Бин Ладен. Тадашњи шеф немачке тајне службе Август Ханинг потврдио је за "Билд" да је БНД те информације пренео Америци.
Америка је потом извела циљане нападе на терористичке кампове Ал Каиде у Судану и Авганистану, при чему је крстарећа ракета била програмирана на координате које је дао БНД.
Бин Ладена је, међутим, неко обавестио о нападу, а Ханинг је за "Билд" рекао да је дојава стигла "из суседне земље". Једна од могућих верзија јесте она коју нуди немачки лист, наводећи да је Америка морала да "упозори колеге из Пакистана, будући да је ракета пролазила кроз њихов ваздушни простор", те да је на крају Пакистан упозорио вођу Ал-Каиде.
Међутим, због дугогодишње америчке помоћи муџахединима и њихове сарадње, не може се у потпуности искључити и опција да дојава о нападу дошла неким директнијим путем.
Према изворима, "Билд" наводи да је вођа Ал Каиде за длаку побегао од напада, и то на магарцу.
"Када су амерички пројектили погодили, Бин Ладен је био само неколико стотина метара изван кампа у ком смо га пронашли", навео је Ханинг.
На питање да ли су напади 11. септембра 2001. тада могли да буду спречени, Ханинг наводи да би "без Бин Ладена Ал Каида би била значајно ослабљена, те да би тешко могла да изведе тако опсежне нападе".
Исте 1998. године када је Бин Ладену дојављено за амерички напад, бивши саветник за националну безбедност у администрацији бившег председника САД Џимија Картера Збигњев Брежински je у интервјуу за "Новел обзерватур" открио да су САД почеле да помажу исламистичке побуњенике у Авганистану у јулу 1979, односно шест месеци пре него што су совјетске снаге напале земљу да би подржале комунистичке власти у Кабулу.
Руска "Известија" је у јануару 1980. потврдила да је ЦИА "директно умешана у обуку афганских побуњеника у Пакистану". Када је Рондалд Реган преузео председничку дужност у јануару 1981. године, његовом особљу је речено да је подршка авганистанским герилцима "најзначајнија тајна операција коју спроводи ЦИА". Наредних пет година, САД су муџахединима добављале оружје и обавештајне податке, писао је "Њујорк тајмс" 1988. године.
Својим савезницима муџахединима Америка је до 1987. године испоручила 630 милиона долара војне помоћи.