Европска унија је велики део своје миграционе политике препустила флоти приватних бродова који претражују медитеранске воде у потрази за тражиоцима азила који су у опасности.
Последњих недеља, ови бродови - којима управљају различите невладине организације (НВО) које нису директно под контролом ниједне одређене владе - постали су жариште растуће олује око миграција, док су земље забринуте због новог прилива људи и препирке око тога где би требало да буду смештени ЕУ.
Све више делује да је званичницима ЕУ лакше да критикују како невладине организације функсионишу него да ускладе застарела и крња правила о тражиоцима азила, пише "Политико".
Са једне стране, Италија предводи коалицију јужноевропских земаља која тврди да чамци невладиних организација заправо охрабрују тражиоце азила и да би требало да буду ближе повезани са (често далеком) земљом у којој су регистровани.
На другој страни су земље попут Немачке, где је неколико ових НВО регистровано. Они се плаше да јужне земље заиста само желе да протерају чамце невладиних организација.
ЕУ, са своје стране, једноставно охрабрује земље да то реше, рекавши да Брисел правно не може да креира сопствена правила по том питању.
Ако земље могу да развију "структурисанији оквир попут кодекса понашања, и ми ћемо то подржати", рекла је званичница Европске комисије задужена за миграције, Маргаритис Шинас.
Резултат, намеран или не, је да су чамци невладиних организација сада, у ствари, у центру миграционе политике ЕУ, што је развој који је збунио саме организације.
"Ангажовање спољних сарадника када је реч о мигрантима је скретање пажње са чињенице да државе чланице и институције ЕУ континуирано не успевају да се договоре о праведној и ефикасној подели одговорности", рекла је Стефани Поуп, стручњак за ЕУ политику миграција у хуманитарнох организацији "Оксфам".
Прилив миграната
Прича око НВО одвија се у тренкутку када су зајтеви за азли у ЕУ достигли највиши месечни ниво од 2016. Дипломате су такође забринуте да би милиони Украјинаца могли да им стигну, бежећи пред сукобом у својој земљи. У Пољској је већ 1,5 милиона Украјинаца, а у Немачкој више од 800.000.
Пажња се, ипак, окренула ка бродовима невладиних организација када је, почетком новембра, нова италијанска десничарска влада одбила да дозволи приватном броду да искрца мигранте које су спасили на мору. Уместо тога, брод је морао да иде у Француску, где је организација регистрована.
Овај потез затегао је односе између Рима и Париза. Док је Француска пристала да прихвати брод, позивајући се на хуманитарну забринутост, касније је суспендовала договор о добровољном пресељењу тражилаца азила из Италије. И Француска и Европска комисија оптужиле су Рим да не поштује међународно право.
Ово питање је од тада прерасло у ширу дебату у ЕУ о све већем броју тражилаца азила који пристижу у централни Медитеран из земаља попут Либије и Туниса — најмање 90.000 до сада, преко 50 одсто више него прошле године.
Ипак, велики део тог разговора био је фокусиран на невладине организације.
У заједничкој изјави, Италија, Грчка, Кипар и Малта оптужиле су невладине организације да раде на "некоординисан начин".
Група је тврдила да "модус операнди ових приватних пловила није у складу са духом међународног правног оквира" и позвали су државе где су НВО регистроване да "преузму одговорност" за спашене мигранте.
Немачка је одмах реаговала, а амбасадор Берлина у Италији, Виктор Елбинг, је поручио да НВО само попуњавају вакуум који стварају земље ЕУ.
"Током 2022. године, преко 1300 људи је већ умрло или се води као нестало на Медитерану. 12 одсто преживелих спасиле су невладине организације", написао је он на Твитеру. "Они спасавају животе тамо где недостаје државна помоћ."
Италијански званичници су одбацили ову карактеризацију, истичући да италијанска обалска стража спасава велику већину миграната у опасности.
Рим и друге земље које су на удару мигрантског таласа истичу да бродови невладиних организација, у ствари, подстичу трговину људима, а можда су чак и у дослуху са кријумчарима миграната.
Невладине организације су више пута и оштро одбациле такве наводе.
"Организације цивилног спасавања немају никакве контакте са кријумчарима и њиховим мрежама", рекла је Сузан Јакови, портпарол немачке НВО "Јунајтед4Рескју" која помаже у финансирању бродова који раде у централном Медитерану. "Такве оптужбе никада нису поткрепљене доказима", додала је она.
У писаној изјави, јакови, чију је организацију покренула Немачка протестантска црква, такође је тврди да ће људи покушати опасан прелазак у ЕУ без обзира на то да ли постоје спасилачки чамци.
"Ово потврђују докази: чак и ако недељама често не функционише ниједан цивилни спасилачки брод, многи људи беже преко Медитерана", рекла је она.
Фронтекс, гранична агенција ЕУ, наводно је изразила забринутост због интеракције ове организације са кријумчарима миграната, али никада није тврдила да постоји сарадња.
План ЕУ
Европска комисија је недавно министрима унутрашњих послова представила сопствени "акциони план" за Медитеран који укључује повећање партнерства са Либијом и Тунисом; убрзавање добровољног механизма ЕУ за интерно премештање тражилаца азила; као и доношење смернице о операцијама трагања и спасавања на мору.
Предлози нису ништа ново и, наводи портал, показују да ЕУ не може да потпуно реши ситуацију.
До сада је само 113 миграната заправо премештено у оквиру добровољног механизма ЕУ, упркос обећањима да ће бити пресељено 8.000. А рад са земљама које нису чланице ЕУ представља посебне изазове - ЕУ се суочила са сличним оптужбама за ангажовање спољних сарадника за своје миграционе напоре 2016. године када је платила Турској да угости мноштво Сиријаца који су покушавали да дођу до ЕУ.
Невладине организације такође доводе у питање корист од нових смерница за спасилачке операције.
"Већ постоји правни оквир за спасавање на мору — међународно поморско право", рекла је Јакоби. "Нису потребни додатни прописи за цивилне спасилачке бродове јер се сви цивилни спасилачки бродови придржавају ових закона."