Израел ће се, уколико им САД кажу да не узврате Ирану а заправо тако и мисле, суочити са истовременим поразом на шест фронтова, уз уништен углед у међународној јавности, пише бивши британски дипломата и обавештајац Алистер Крук за сајт "Ел мајадин".
Без обзира на тврдње о "тријумфу противваздушне одбране које су изнели Израелци и њихови пријатељи ("обарања од 99 одсто"), Израел и САД знају истину: иранске ракете су успеле да продру директно у две осетљивије и чврсто брањене базе израелских снага. Запарво, иза бурне реторике крије се шок за Израел.
Претерана пропаганда произилази из двоструког ударца који је претрпео Запад. Свима је познато да су западни системи противваздушне одбране у Украјини већ пропали. Ако би се признало да иранске ракетне способности могу да пробију највећу концентрацију противваздушне одбране у ваздушној бази Неватим на југу, импликације за западни став широм света биле би страшне.
Западу је добро познато да такозвани "напад" није био никакав напад, већ порука којом се потврђује нова стратешка једначина, која значи да ће сваки израелски напад на Иран резултирати одмаздом против Израела, а то означава праву трансформацију стратегије фронтова отпора.
Сада је отворен шести фронт против Израела. Очигледно је да Нетанјаху већ две деценије покушава да увуче САД у рат против Ирана.
Осим тога, ирански нуклеарни програм је недоступан и за САД и за Израел, јер је укопан дубоко у планину. Бивши израелски премијер Ехуд Барак је у јулу 2022. написао за часопис "Тајм": "Иран је нуклеарна држава на прагу и не постоји ништа што Израел може да уради поводом тога. Навикните се на то, време је да се суочите са стварношћу."
Нема никакве стратегије иза израелског војног одговора Ирану. Само демонстрација силе? Нетанјаху види овај сукоб као један од елемената "равнотеже снага". Иран је тихо постао велика регионална сила.
Израелци би желели да смање ту снагу, али овде лежи дилема. Израелци верују да, уколико их се свет не плаши, не могу да преживе. Седми октобар је подстакао овај егзистенцијални страх у израелском друштву. Присуство Хезболаха то само погоршава. И управо тада је Иран испалио пројектиле директно на Израел.
Отварање иранског фронта је, на неки начин, можда у почетку користило Нетанјахуу. Сви његови порази били би заборављени. Али сада се пажња са Газе преусмерила на Иран.
Да би Израел напао Иран, Нетанјахуу је потребна америчка војна помоћ. Али, то би значило пропаст Израела као државе.
Џозеф Бајден, посебно не током изборног циклуса у САД, не би прихватио тако ризичан подухват. Другим речима, Бајден је у загрљају Нетанјахуа.
Како закључује Крук, ако би Израелци упали у невоље у Ирану, Бајдену би прелазак са дефанзивне на офанзивну подршку за Израел донео многе проблеме код куће.