Европа је исувише економски зависна од Кине како би раскинула трговинске односе са том земљом, пише британски портал "Анхерд".
Прошле недеље, амерички државни секретар Ентони Блинкен отпутовао је у Пекинг како би се састао са високим представницима кинеске владе.
Његов пријем је био помало хладан, пошто су му званичници рекли да Сједињене Државе морају да бирају између политике "конфронтације или сарадње" са Кинезима, чиме је Пекинг Американцима јасно поручио да морају да донесу одлуку о својој кинеској стратегији.
Када се Блинкен састао са председником Си Ђинпингом, порука је била додатно појачана:
"Кина је задовољна што види самоуверене, отворене, просперитетне Сједињене Државе", рекао је Си, па је додао: "Надамо се да америчка страна такође може да посматра развој Кине у позитивном и проактивном светлу."
Кинески лидер је затим упозорио Блинкена да се не упушта у оно што је назвао "опаком конкуренцијом" са Пекингом.
Кинески званичници нису једини који су уморни од лоше дефинисаног става Вашингтона према Пекингу.
Раније овог месеца, менаџер хеџ фондова Џон Полсон упозорио је Вашингтон да не покушавају да се економски одвоји од Кине. Полсон, за кога се верује да би могао да буде кандидат за министра финансија Доналда Трампа, оштро је критиковао став Бајденове администрације:
"Не желимо да се одвојимо од Кине. Требало би да имамо добре економске и политичке односе са њима", рекао је он за "Фајненшел тајмс".
У Европи, међутим, и даље влада хаос по питању Кине. Док европски лидери сигнализирају да не желе да погоршавају трговинске односе са том земљом, дела почињу да говоре више од речи.
Немачка је прошле недеље ухапсила кинеске држављане под оптужбом за шпијунажу. У међувремену, Европска комисија је отворила истрагу против кинеске друштвене мреже ТикТок.
Тајминг те одлуке посебно је чудан, с обзиром на то да је Представнички дом Сједињених Држава недавно усвојио сличан закон, постављајући питања о независности Комисије о дипломатској и економској политици.
Ипак, ако би Европа потиснула Кинезе са континента, њена економија би пропала. Европа – укључујући Уједињено Краљевство – је регион који се највише ослања на спољну трговину у свету.
Током 2022. године, увоз је чинио мање од 10 одсто БДП-а у Северној Америци, док је у Европи та бројка чак 47 одсто. Другим речима, Стари континент је скоро пет пута више зависан од увоза него Северна Америка.
Многи у Америци не желе да се та земља одвоји од трговине са Кином, сматрајући да је такав потез као штетан за економију. То би довело до још веће инфлације и озбиљнијег погоршања америчког животног стандарда.
Али, под условом да САД преброде друштвене немире изазване падом животног стандарда, земља би се барем теоретски могла прилагодити. То није случај са Европом, наводи се у тексту портала "Анхерд".
Европска економија је најотворенија на свету, тај континент се поноси тиме што тргује са свима, а њени производи то одражавају у смислу њиховог квалитета и конкурентности.
Европска производња је већ претрпела ударац због високих цена енергије изазваних санкцијама и контрасанкцијама у вези сукобом у Украјини. Прекид приступа кинеским производима неповратно би оштетио европску привреду.
У Европи нема много апетита за економско одвајање од Кине. Али страсти су узбуркане у јеку сукоба у Украјини, који не иде у прилог Европи, због чега постоје тенденције да се пристане на најратоборнију и "најоштрију" политику. Међутим, овакав став вероватно неће трајати.
Како хистерија буде замирала, доносиоци одлука ће се присетити да се наш животни стандард ослања на сложену међусобну повезаност глобалног економског система. За сада, барем, нема алтернативе.