Иако је прошле недеље у САД донет закон о новом пакету помоћи у вредности од 61 милијардe долара за Украјину, биће неопходно успоставити средњорочни план финансирања Кијева како би се зауставило напредовање руске војске, преноси Ројтерс. Централни део овог плана била би заплена, односно употреба замрзнутих средстава Централне банке РФ за надокнаду ратне штете.
Што се пак тиче комбиноване помоћи бројних земаља и последњег америчког пакета, намењеног за набавку наоружања и обуку украјинских војника, овај део би требало да обезбеди потребе Кијева до "краја следеће године". Како наводи Ројтерс, ово је свакако боље него ситуација у којој се Украјина налазила пре само недељу дана, када се њена војска суочавала са огромним недостатком војне опреме.
Тако британска агенција преноси да би Украјина поново могла да остане без наоружања крајем 2025. године. Разлог за то јесте што чак и да Џозеф Бајден поново буде изабран, биће јако тешко убедити Конгрес да усвоји закон о новом пакету помоћи, док би у случају Трампове победе помоћ Кијеву била још мање извесна.
Стога би, према Ројтерсу, вишегодишњи финансијски план имао неколико предности. За почетак, осигурала би се помоћ упркос политичким променама у САД. Потом би се подигао, сада већ готово непостојећи, морал Украјинаца и на крају, дошло би до раста самопоуздања западних произвођача наоружања и војне опреме да повећају своју производњу.
Међутим, конкретна количина новца коју би требало обезбедити Украјини, зависи и од тога какав ће сукоб бити у будућности. Уколико би се Кијев определио за одбрамбену кампању, то би га коштало мање него покушаји да протера руску војску изван територије коју је некада контролисао.
Узимајући у обзир то, и чињеницу да Москва повећава сопствене војне трошкове, Ројтерс процењује да ће Украјини у будућности вероватно бити потребно најмање око 88 милијарди долара годишње, колико су јој сви њени савезници обезбедили током 2023. године.
Упркос свему томе, из британске агенције ипак наводе да режим Зеленског ипак неће бити у стању да врати много територије, јер би то захтевало нападе на добро утврђене положаје руске војске у тренуцима када се Украјина већ суочава са проблемом да регрутује нове војнике.
Стога би, у најбољем случају, украјински председник могао да преговорима дође до мировног решења са "боље позиције", или да замрзне конфликт, што би довело до ситуације сличне оној између Северне и Јужне Кореје, закључују из Ројтерса.