Крајем априла Украјина је поднела захтев Савету Европе за делимичну суспензију Европске конвенције о људским правима и слободама због ванредног стања, а стањем људских права у овој земљи бави се и извештај Стејт департмента, који критикује режим Владимира Зеленског, пише руски геополитичар Леонид Савин за сајт "Катехон".
Војна команда у Украјини може да принудно отуђи приватну и заједничку имовину. Украјинске власти могу да уведу полицијски час, да успоставе посебан режим кретања грађана, странаца и лица без држављанства, да изврше преглед возила и пртљага, пословних просторија и стамбених објеката грађана.
Осим тога, војни врх у Украјини може да забрани мирне скупове, митинге, маршеве и демонстрације.
Очигледно, ово је само врх леденог брега. У ствари, Украјина крши не само сопствено законодавство, већ и све конвенције које је раније потписала. То потврђује и извештај који је објавио амерички Стејт департмент, иако је Вашингтон тренутни војни и политички савезник Кијева.
Забрањена георијевска лента, дозвољени нацистички симболи
У извештају се наводи и да "Устав и закони предвиђају слободу изражавања, укључујући штампу и друге медије", али и да "власти не поштују та права".
Председник Зеленски је у фебруару 2022. године потписао декрет којим се уводи ванредно стање, што је довело до нових ограничења. На пример, "Национални телевизијски маратон", који извештава о рату у Украјини, омогућио је ниво контроле над телевизијским вестима који је без преседана.
Влада је забранила или блокирала поједине медијске куће, за које је тврдила да "представљају претњу по националну безбедност или изражавају ставове који поткопавају суверенитет земље."
Неки новинари су стављени на црне листе. Новинари истраживачи, који критикују владу, често су били мета негативних кампања на друштвеним медијима.
Пише и да су у земљи забрањени георгијевска лента и комунистички симболи, а да онима који их користе прете затворске казне. Међутим, нацистички симболи се слободно користе, а у Украјини за то нико није кривично одговарао.
Владини званичници су често ускраћивали новинарима приступ подручјима на линији фронта, наводно због забринутости за националну безбедност. У јуну су, на пример, власти одбиле да обнове акредитацију за извештавање о рату у Украјини фоторепортеру Антону Скиби, који ради за канадски лист "Глоуб енд мејл". Украјинска служба безбедности захтевала је да Скиба прође испитивање на детектору лажи, оптужујући га да његов рад угрожава националне интересе земље.
Било је и извештаја о нападима на новинаре који су извештавали о корупцији.
Прећутани злочини кијевске хунте
Неке групе за слободу извештавања медија су тврдиле да власти злоупотребљавају националну безбедност која ограничава слободу медија. У овом извештају се тврди и да је "током рата земља прекршила низ међународних обавеза о људским правима, укључујући и оне које се односе на мирно окупљање".
Напади на цивилно друштво никад нису адекватно истражени. Међународне и локалне невладине организације за људска права биле су забринуте због недостатка одговорности за нападе, који створили "климу некажњивости".
За то време, корупција наставља да цвета.
Национални биро за борбу против корупције (НАБУ) именовао је новог директора и покренуо 450 истрага, подигнута је 41 оптужба. Међу оптуженима су били посланици, државни службеници, директори државних предузећа и седморо судија.
Како се наводи у овом извештају, корупција је распрострањена на свим нивоима извршне, законодавне и судске власти, да утиче на правосуђе и спровођење закона, управљање државном имовином и државним предузећима.
Олигарси су наставили су да врше притисак на антикорупцијске органе, користећи кампање дезинформација да поткопају поверење јавности.
Што се тиче кршења људских права у области етничке дискриминације, наводе се само случајеви дискриминације Рома и поједини случајеви антисемитизма. Када је реч о случајевима дискриминације руског језика и идентитета, аутори извештаја Стејт департмента то прећуткују.
Грађански рат у Украјини 2014. године почео је управо због тога. Међутим, у овом извештају пажња се поклања трансродним особама и истиче се да су такве особе веома активне "у рату против Русије".
У извештају се прећуткују и злочини које је починила кијевска хунта, попут спаљивања људи у Дому синдиката у Одеси, које се догодило пре десет година, као и злочине почињене над цивилима у Донбасу.
Фалсификовање историје је уобичајена пракса западних активиста за људска права, јер се за њих жртве и починиоци бирају по критеријуму политичке корисности и идеолошке пристрасности. Једна трансродна особа из Кијева, закључује Савин, за САД ће увек бити важнија од десетине хиљада Руса из тог града.