Одлука израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа да нападне Рафу, неколико сати након што је Хамас пристао на прекид ватре и размену талаца за затворенике, једно је од највећих коцкања у његовој дугој каријери.
Заустављање борби како би се ослободили таоци била би нека врста "победе" за Хамас. Одбијање договора и даљи продор у Рафу могао би да доведе до затезања израелских веза са САД и препуштање талаца судбини.
То је, пише "Фајненшел тајмс", учинило судбину 132 таоца које и даље држи Хамас, једном од најтежих дилема Нетанјахуовог премијерског мандата, у којој су његова политичка каријера и безбедност Израела нераскидиво испреплетени. "Или Рафа, или таоци", писало је на транспаренту на протесту у којем су учествовале породице талаца у Тел Авиву.
Суочен са овим тешким изборима, Нетанјаху је ове недеље кренуо карактеристичним путем: купио је време. Израелске трупе су ушле у источну Рафу – са циљем да повећају притисак на Хамас – док је тим преговарача "радног нивоа" отишао у Каиро "да исцрпи могућност постизања споразума под условима прихватљивим за Израел", саопштила је влада.
Нетанјахуови критичари су његову одлуку оценили као циничан трик да умири своје крајње десничарске коалиционе партнере и суштински скрши договор о таоцима који би могао да сруши његову владу; за његове симпатизере то је био прорачунат потез да се ублаже Хамасови захтеви.
"То је за њега скоро немогућа констелација, заглављен између различитих делова свог кабинета, различитих делова израелског јавног мњења, између судбине талаца и наставка рата са САД", рекао је Надав Штраухлер, политички стратег који сарађивао са Нетанјахуом. "Политички и дипломатски и безбедносно је све повезано и компликовано", додао је он.
"Фајненшел тајмс" пише, позивајући се на неименоване дипломате, да су представници Хамаса тражили од САД гаранције да ће прекид ватре бити трајан, што је нешто што Израел одбија, а самим тим и нешто на шта Нетанјаху не може да пристане.
Израелски упад у Рафу променио је рачуницу у опкољеној енклави, каже је Маимар Абусада, професор на Универзитету Ел-Азхар у Гази који сада живи у егзилу у Каиру. Са скоро 35.000 Палестинаца убијених у седам месеци израелске офанзиве у Гази, а њихови "домови, школе, болнице, путеви, струја, водоводи потпуно уништени", сваки прекид ватре би био прихватљив за Палестинце како би спасили оно што је преостало, рекао је он.
"Хамас нема предност. Али нема ни Нетанјаху – сада када је Хамас прихватио неку врсту договора, он је у великој дилеми", објаснио је.
Неки Израелци у влади сматрају да је Хамасову спремност да пристане на договор о таоцима подстакао Јахја Синваром, вођа групе у Гази, који је проценио да ће се рат ионако ускоро завршити.
"Он не жели да плати цену за нешто што ће добити бесплатно... Он мисли да ће свет натерати Израел да се заустави", каже особа упозната са израелским плановима за Синвара, једног од организатора напада на Израел 7. октобра, у којем је, према израелским званичницима, убијено 1.200 људи, а 240 су узети као таоци.
Упад Израела у Рафу изазвао је интензивну међународну осуду, од ЕУ до Саудијске Арабије, а чини се и да је погоршао везе са САД будући да је амерички председник Џозеф Бајден раније поручио да је операција у Рафи "црвена линија" за њега.
За Египат, Нетанјахуов потез је претња националној безбедности будући да ће десетине хиљада очајних Палестинаца покушати некако да се докопају безбедности на Синају.
"Египћани су ужаснути, љути и мука им је од Израела", рекао је израелски званичник упознат са дебатама између Израела и египатских обавештајних званичника. "Видели су договор који су склопили, и који одједном Израел неће да потпише", истакао је он.
Судбина преговора сада зависи од финих детаља, каже један дипломата. Нацрт предлога у великој мери нуди шансу да 33 израелска таоца буду ослобођена у замену за стотине палестинских затвореника, дозволу да се становници Газе врате на север појаса и већу хуманитарну помоћ.
Након тога би требало да уследи, како су се посредници надали, продужени прекид ватре, током којег ће преостали таоци бити ослобођени. Посредници су предложили израз "одрживог мира" у покушају да се разбије ћорсокак због Хамасових позива на трајни прекид ватре и инсистирања Израела да било какав договор неће довести до окончања рата.
Најмање 37 од 132 таоца у Гази вероватно је већ мртво, верују израелски званичници. Многи су рањени, има доста старих. Ако разговори о њиховом ослобађању пропадну, Нетанјаху нема много избора осим да нападне Рафу, упркос хуманитарној и дипломатској цени.
"Политички простор за манервисање је веома узак – ако уопште постоји", рекао је Израел Зив, пензионисани генерал-мајор који је био на челу дивизије Газе Израелских одбрамбених снага, па је додао: "Ако нема договора, мора да иде у Рафу. А одлазак у Рафу значи да мора да се суочи са последицама."
Нетанјахуово вишедеценијско одбијање да пружи чак и најмањи уступак Палестинцима исцрпило је сваку веру коју су његови критичари имали у његове мотиве.
Јаир Голан, пензионисани израелски генерал и левичарски политичар, рекао је да би га подржао ако би слање израелских трупа у Рафу био тактички потез којим би се појачао притисак на Хамас да постигне договор о таоцима. Али он је скептичан.
"Премијер је поткопао претходне покушаје преговора, тако да би ово могао бити само начин да се избегне окончање рата и да се купи време", рекао је Голан, па је истакао: "Главно питање је да ли Нетанјаху заиста жели договор или не? Мој закључак је да не жели, из политичких разлога."