Илију Чворовића, лика из култног филма "Балкански шпијун", најбоље би изгледа могли да разумеју сапатници из Брисела, јер је, судећи према писању "Политика", у седишту европских институција баш као и у Илијиној глави- све супротно од онога што изгледа да јесте.
Да ли је мушкарац који поставља питања на конференцији за штампу заиста новинар, или је можда шпијун?
Је ли човек који за шанком испија своје пиће свратио само да се опусти, или је дошао да прикупи информације које ће продати непријатељима?
Ко зна, можда је и овај дипломата нечији тајни агент?
"Данице, појачај радио, можда нас прислушкују"
Брисел је, тврди "Политико", препун шпијуна, а борба против страних агентура сада је у пуном замаху јер је ЕУ суочена са "руским непријатељством, кинеским шпијунирањем и повратком геополитике великих сила".
Нико и не зна колико је шпијуна у граду седишту европских институција. Белгијски званичници и сами кажу да би им било драго да чују ако то неко може да сазна.
Наводно, доста их је баш због тога што се овде налази и велики број потенцијалних мета будући да је Брисел домаћин не само институцијама ЕУ и НАТО-а, већ и због тога што у њему послује и око стотину других међународних организација, као и 300 страних дипломатских мисија.
Они заједно запошљавају око 26.000 регистрованих дипломата, а према белгијском министарству спољних послова сваки од њих је такође потенцијални шпијун.
Белгијски безбедносни званичници процењују да у неким амбасадама између десет и 20 одсто дипломата чине обавештајци.
И новинарство пружа приступ низу догађаја и бројним важним контактима, па зато белгијске безбедносне сваког петог кинеског новинара који ради у Бриселу сумњиче да је обавештајац.
"ЦИА, снајка, ЦИА"
Европска комисија, Европски савет, Европски парламент и НАТО на њихову срећу имају сопствене Илије Чворовиће, односно канцеларије за безбедност, које спречавају тајне агенте да уђу у њихове зграде и приступе осетљивим документима.
Али не постоји званична обавештајна агенција ЕУ, па чак ни кровна организација која би координирала 27 националних шпијунских служби Уније.
Неки Европу позивају да организује свој пандан ЦИА, односно јединствено тело које ће координира антишпијунске напоре блока, али то је још, како Срби кажу- на дугом штапу.
"Знам да је то осетљиво за неке земље чланице, али имало би смисла да на европском нивоу постоји обавештајна агенција која би бранила стратешке интересе Европе. Ризик од шпијунаже је присутан и не може се занемарити", каже белгијски парламентарац из странке Зелених Самјуел Коголати.
А док се чека на оснивање европске ЦИА, највећи део терета борбе са шпијунажом пада на белгијску Службу државне безбедности и њихове војне колеге у Генералној обавештајној и безбедносној служби.
"Која су то кола боља од москвича"
Деценијама су лидери ЕУ, а посебно белгијски политичари, одбацивали идеју да би, како их "Политико" назива "подли актери" у Пекингу, Москви или Техерану заправо били заинтересовани за тајне из европске четврти.
Али сада је белгијска влада изгледа променила приступ па је недавно саопштила да има за циљ да од Брисела направи "непријатељско оперативно окружење" за стране шпијуне.
Ове године усвојила је и закон који даје безбедносним званичницима више слободе током истрага, а државна служба безбедности готово да ће удвостручити број свог особља до 2024. године. Поверљиво је колико ће се запослених бавити шпијунажом, али очекује се да ће и број обавештајаца такође расти.
У плану је и нови пропис који би олакшао кривично гоњење тако што би проширио дефиницију шпијунирања, јер шпијунажа сама по себи у Белгији није класификована као злочин. Наиме, шпијуни су у ризику од кривичног гоњења само ако саопштавају поверљиве информације од кључног националног интереса непријатељској или страној сили.
Неки су међутим скептични и верују да Европа џабе покушава јер није баш "талентована" за антишпијунажу.
Стручњак за белгијске обавештајне службе на Универзитету у Антверпену Кенет Ласоен у маниру "која су то кола боља од москвича", поручује да сви ови напори еврообавештајаца немају неког претераног ефекта.
"Будимо искрени. Непријатељско оперативно окружење за шпијуне је Москва са Федералном службом безбедности. То није Брисел са белгијском службом државне безбедности", каже он.
Белгијски контраобавештајци ће, процењује "Политико", и даље вероватно затварати очи на савезничке шпијуне, све док им је у фокусу шпијунирање из "непријатељских" земаља, попут Русије, Ирана или Кине,
"То је питање приоритета. Радије бих да прислушкују Американци или Немци него Кинези или Руси", истиче један званичник ове земље.