Европска централна банка (ЕЦБ) ускоро улази у нову фазу у својој борби против инфлације, пише "Блумберг", додајући да би то могло да значи и доношење неких одлука око којих тешко да ће моћи да се постигне чак и релативни консензус.
Банка која је каматне стопе већ повећала за базних 200 поена и тако покренула, како неки кажу "најагресивнију кампању пооштравања монетарне политике до сада", планира и додатно затезање. Уз тај, "главни алат", планирано је и да се реши питање око започињања ослобађања билион евра који су тренутно у обвезницама.
"Децембар ће бити тежак, а како не знамо када ће инфлација достићи врхунац и колико брзо ће пасти, мало је вероватно да ће и после тога бити лакше", каже економисткиња у "Кредит Свис" Вероника Рохарова.
Инфлација у еврозони у новембру је први пут у последњих 18 месеци почела да успорава, али Лагардова упозорава да ће "сваки осећај олакшања у ЕЦБ-и бити ублажен чињеницом да основни притисци остају превише јаки".
Показатељи поверења који сигнализирају да је економија можда мање крхка него што се страхује, потврђују да надолазећа рецесија неће бити довољно озбиљна да значајно укроти цене.
Снажно тржиште рада и фискалне олакшице подстичу потрошњу, што наводи економисте да упозоравају на опасност од продужених притисака инфлације.
Додатни разлог за забринутост доносе и уговори о платама, тако да је на пример немачки синдикат недавно изборио повишице од више од пет одсто у 2023. години и три одсто у 2024. години, плус неопорезиве бонусе од 3.000 евра.
Тај споразум указује да се бржа инфлација очекује и у будућности.
Званичници, укључујући члана Управног савета ЕЦБ-е Игнација Виска, упозорили су на ова "претерано брза и велика повећања стопа" која би могла да "појачају и успоре економску активност".