Свет
Си-Ен-Ен: Украјина се суочава са "ноћном мором"
Зеленски ће можда морати да донесе "тешке изборе" суочен са новом руском операцијом на истоку
Нова руска операција у харковском региону ставља председника Владимира Зеленског у незгодну позицију да мора да жртвује нешто како би његови војници одржали линију, пише Си-Ен-Ен у анализи са фронта.
Руска војска је заузела девет села откако је у петак започела акцију, саопштило је руско Министарство одбране. Украјински генералштаб је известио да су Руси имали "тактички успех" и навео да се воде тешке борбе за контролу над пограничним градом Волчанском.
Си-Ен-Енов дописник за међународну безбедност, Ник Патон Волш, понудио је мрачнију процену ситуације на бојном пољу, описујући напредак који су руске трупе оствариле као "вероватно њихов најбржи напредак од првих дана рата".
"Ово је ноћна мора за Кијев из два разлога: прво, они су ослободили ову земљу од руских снага пре 18 месеци, али очигледно нису успели да учврсте то подручје довољно да спрече Москву да се врати", наводи Патон Волш.
"И друго, Русија може поново да веже пренапрегнуту украјинску војску сталним и снажним притиском на Харков, гранатирајући центар града", објаснио је он и додао да се сада Зеленски суочава са "ружним изборима о томе где ће послати ограничене ресурсе, а где ће их жртвовати".
Западни аналитичари кажу да је отварање новог фронта посебно опасно за Кијев, с обзиром на сталну несташицу муниције и кашњења у испоруци западне помоћи.
"Њујорк тајмс" је известио да би успешно напредовање у Харкову, другом по величини украјинском граду и важном индустријском центру, "могло да деморалише Украјинце и њихове савезнике", па чак и да примора Запад да изврши притисак на Кијев да преговара са Москвом.
Украјина је ове године била принуђена да се повуче из неколико градова и села у Донбасу, укључујући и јако утврђени град Авдејевку, који је више месеци био поприште жестоких борби.
Зеленски је делимично окривио Вашингтон за недавне губитке, рекавши прошлог месеца да је његова земља "талац" предстојећих америчких председничких избора и политичких препирки у Конгресу, где су републиканци месецима блокирали пакет помоћи вредан 60 милијарди долара. Председник Џозеф Бајден је коначно потписао закон о помоћи 24. априла.
