Словачки премијер Роберт Фицо први је премијер неке европске земље на кога је извршен атентат после убиства Зорана Ђинђића, у марту 2003. године.
Премијер Ђинђић је убијен у дворишту зграде Владе Републике Србије у Београду. Он је био први премијер Републике Србије који је изабран након 5. октобра 2000. године. Након атентата дошло је до увођења ванредног стања у земљи, као и до полицијске акцију "Сабља", током које су ухапшене стотине људи.
Ана Лунд је била шведска министарка која је убијена 10. септембра 2003, уочи сусрета са премијером Србије Зораном Ђинћићем. Убијена је у тржном центру у Стокхолму, а починилац убиства је Мијаило Мијаиловић. Линдова се за живот борила неколико сати, а сутрадан је објављено да је преминула. Њен убица је осуђен на доживотну робију.
Мијаиловић је син српских емиграната. Након убиства је побегао, а полиција га је ухапсила после неколико дана. Касније је утврђено да је убица психички оболео. Након што је осуђен на доживотну робију 2004. године, Мијаиловић се одрекао шведског држављанства и тражио да казну служи у затвору у Србији, али је његова молба одбијена. Покушао је и да се убије у затвору пресецањем вена.
Најпознатији атентат, у ствари преврат против Ердогана, избио је 15. јула 2016. када је око 10.000 "одметнутих" војника покушало је изврши изврши побуну у Анкари, при чему је дошло до жестоких окршаја између војника и цивила.
Андреј Карлов је био руски амбасадор који је, на нарочито суров начин, убијен 19. децембра 2016. у Анкари. Нападач Мевлут Мерт Алтинташ, турски полицајац који се у тим тренутку није налазио на дужности, повикао је "Бог је највећи" и "Убијате цивиле у Сирији, нећете се извући".
Како је касније описао један сведок: "Уперио пиштољ у амбасадора и окупљене у сали. У паници смо легли на под. Нападач је подигао пиштољ према плафону, а амбасадор је остао да лежи на земљи." Још троје људи је повређено овом у нападу, а снаге безбедности убиле су нападача.
Британски конзервативни посланик Дејвид Ејмес убијен је 2021. године у нападу ножем. Нападач је ухапшен. Инцидент се догодио у тренутку док је британски политичар разговарао са бирачима, у амбуланти методистичке цркве у једном градићу у Есексу.
Што се тиче ваневропских земаља, ни ту стање није боље.
Заједничко свима атентатима је да политичка позадина по правилу није расветљена. Изузев побуне у Турској из 2016, када је за преврат оптужен Фетјулах Гулен, који живи у Пенсилванији, САД, и његова терористичка организација, која се у Турској назива ФЕТО и терористичком организацијом, стварни лаогодваци су остали непознати.
Јапански премијер Шинзо Абе убијен је 8. јула 2022, док је држао говор у граду Нара на западу Јапана, током кампање за изборе за горњи дом парламента. Неколико сати се борио за живот, а онда је подлегао повредама. Нападач Тецуја Јамагами, који је пуцао на Абеа, ухапшен је на лицу места.
На пример, председник Хаитија Жовенел Моиз убијен је 7. јула 2003. у престоници Порт-о-Пренс; премијер Либана Рафик Харири убијен је у Бејруту 14. фебруара 2005. године; председник Гвинеје Бисао Жоао Бернардо Вијера убијен је 2. марта 2009. године; Идрис Деби, председник Чада, убијен је 20. априла 2021. године...